USB bakterije

Tim profesora Masarua Tomita, sa Univerziteta u Keju, pronašao način da podatke, umesto na papiru ili u računaru, čuva u - genetskom kodu bakterije

Ako želimo da sačuvamo neke podatke za buduća pokoljenja, uglavnom imamo dve opcije - možemo da ih zapišemo na papir ili snimimo na hard disk. Međutim, odnedavno ih je za trajno čuvanje moguće upakovati i u - genetski kod bakterije?!

Tradicionalna sredstva za zapisivanje podataka japanskim naučnicima nisu bila dovoljno trajna, pa su odlučili da pronađu tehnologiju kojom se mogu zapisati u genetski kod bakterije. Naime, genetski kod živih bića ima mnogo sličnosti sa digitalno zapisanim podacima. Kombinacije koda u DNA molekulima moguće je prevesti u bilo koju vrstu podatka (muziku, tekst, video...).

Dok će ovi isti podaci zapisani na papiru vremenom izbledeti i nestati, informacije zapisane u genetskom kodu trajaće sve dok vrsta bakterije u koju smo ih "zapisali" ne izumre, što se može meriti u milionima godina.

Timu profesora Masarua Tomita, sa Univerziteta u Keju, pošlo je za rukom da u genetski kod bakterije ugradi Ajnštajnovu formulu e=mc² i broj 1905 (godina kada je objavljena teorija relativiteta). Na ovaj način moguće je sačuvati ogromne količine podataka, tvrdi profesor Masaru. Na primer, u genetski kod živog organizma možemo da ugradimo celu Šekspirovu dramu a da ne utičemo na njegove karakteristike.

Jedino što može uticati na podatke sačuvane u genetskom kodu bakterija su mutacije. Naučnici okupljeni u Tomitinom timu ovo ne smatraju velikim problemom, ali naučni krugovi su prema ovome pomalo skeptični.