Saudijska Arabija je močvara, a Zapad se bori protiv komaraca

U unutrašnjoj i spoljnoj politici Turske sve veću ulogu ima retorika "političkog islama" ili "umerenog islama". Poseta saudijskog kralja Turskoj je još jedna potvrda da Ankara gradi spoljnopolitičku strategiju po modelu sunitskog bloka monarhija Persijskog zaliva. U međuvremenu, Zapad se sve češće pita kuda ide moderna Turska.

Turski politički analitičar Behljulj Ozkan, autor knjiga o političkom islamu, u intervjuu za Sputnjik kaže da je nakon "arapskog proleća" Turska prestala da igra vodeću ulogu u islamskom svetu i da su tome umnogome doprinele upravo monarhije Persijskog zaliva, koje Ankara sada doživljava kao najpouzdanije saveznike.

Profesor Ozkan smatra da svetska zajednica nije sigurna da li će Turska uspeti da kombinuje u svojoj strategiji umereni islam i demokratiju.

"Još od 2011. godine Turska je planirala da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku i da postane regionalni lider. Ovom strategijom je predviđeno da ’Braća muslimani‘ dođu na vlast od Tunisa do Sirije. Ali vidimo šta se desilo na kraju: Erdogan  je prvi put za vreme svog predsedničkog mandata došao da dočeka šefa druge zemlje na aerodrom. I taj šef zemlje je baš saudijski kralj", kaže on i dodaje da je sada jasno ko je lider u islamskom svetu i kakav je bio rezultat podrške "Braće muslimana" od strane Turske.

Prema njegovim rečima, Saudijska Arabija je doživljavala "Braću muslimane" kao pretnju, jer se ova organizacija, iako je teško nazvati demokratskom, ipak zalagala za dolazak na vlast preko izbora, a to je neprihvatljivo za Saudijce.

U svakom slučaju, kako kaže, Saudijska Arabija i UAE su uništili turski projekat u vezi sa "Braćom muslimanima".

Ozkan ističe i da je Zapad podržavao strategiju "političkog umerenog islama" i da je smatrao da je to upravo "turski model", ali ono što se dešava u Turskoj sada, izaziva negativnu reakciju zapadne štampe.

"Autoritarizam vlasti, kršenja slobode izražavanja, štampe, okupljanja, sve to dokazuje da ’turski model‘ ne funkcioniše ni u samoj Turskoj", podseća on.

Sa druge strane, kako ističe Ozkan, Zapad često zatvara oči pred situacijom u Turskoj:

"Zapad ne zanima da li će se Turska razvijati kao totalitarna država ili poštovati principe demokratije. Turska je za Zapad više kao ’tampon-zona‘ između njega i vatrom zahvaćenog  Bliskog istoka. Sa druge strane, Zapad je svestan činjenice da bi pretvaranje Turske u ’novu Siriju‘ dovelo da katastrofalnih posledica za Evropu. Zato Evropa smatra da je Turskoj pre svega potrebna stabilna vlast. Istina je da zbog toga vladajuća Erdoganova stranka nema konkurenata. Drugo je pitanje može li ona sprečiti pad zemlje u ambis", kaže Ozkan.

Govoreći o uzrocima krize na Bliskom istoku, turski politički analitičar ističe da je problem pre svega u ideologiji vehabizma, koju stalno podržava Saudijska Arabija:

"Figurativno rečeno, Saudijska Arabija je močvara, a Zapad umesto da isušuje močvare, bori se protiv komaraca. Iako je ova zemlja uzrok problema na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je i dalje jedan od najvažnijih zapadnih saveznika. Osim toga, Saudijska Arabija i Katar  isplaćuju milione dolara zapadnim trustovima mozgova i medijima kako bi ih oni ’reklamirali‘", zaključuje Ozkan.