Najveća pretnja Republici Srbskoj i Srbiji su SAD, EU i NATO

U Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske u Banjaluci održana je naučna konferencija pod nazivom „Bezbednosni aspekti i perspektive Republike Srpske“ na kojoj je razmatrano bezbednosno, političko, ekonomsko i privredno stanje Republike Srpske, Srbije i regiona.

Na konferenciji su učestvovali eminentni naučnici iz Republike Srpske, Srbije i Rusije: prof. dr Vitomir Popović, prof. dr Siniša Karan, prof. dr Mitar Kovač, mr Anja Filimonovna, docent dr Predrag Ćeranić, dr Gostimir Popović, prof. dr Mila Alečković Nikolić i prof. dr Danko Jovanović.

PRENOSIMO NEKE OD ZAKLJUČAKA

Zaključeno je da se u poslednjih dvadeset godina vrši sgtrahovit pritisak na Republiku Srpsku od strane međunarodne zajednice u vidu SAD, EU i NATO, a sve u cilju oduzimanja nadležnosti Republike Srpske, unitarizaciji državne zajednice i stavljanja pod vojnu kontrolu Republike Srpske.Ukazano je da to pokazuje i činjenica o saradnji MUP-a Republike Srpske i MUP-a Ruske Federacije, a na koju saradnju se Evropski parlament oglasio čak i Rezolucijom u kojoj se navodi da je EP duboko zabrinut, te da svaka takva saradnja podriva interese državne zajednice.

Kako je zaključeno na konferenciji, ekspanzionistička politika NATO-a SAD i EU su glavni razlog destabilizacije balkanskog regiona i šire. U poliikama SAD, EU i NATO, srbski faktor se ocenjuje kao remetilački, a Srbija i Republika Srbska se označavaju kao glavni „prozor“ koji treba zatvoriti posle Crne Gore kako se ne bi mogao širiti ruski uticaj na Balkanu, a naročito posle sirijske krize gde je ruska Federacija uspela da reafirmiše svoju spoljnu politiku u rešavanju kriza i konflikata.

Ukazano je da je okupacija Kosova klasičan primer unitarnog delovanja NATO-a i podstrek agresiji.

Dalje se navodi, da se dobro može sagledati suština, da su SAD, EU i NATO, zapalile i potpomogle, te  od mnogih uređenih država napravile nesrećne i razrušene zemlje, te da je to strategija "preventinog rata", u kome se donosi „demokratija“.

"To smo mogli videti na svojoj koži u Republici Srbskoj i Srbiji, ali vidimo da se taj trend nastavlja u Iraku, Libiji i Siriji. Svoju agresivnu politiku SAD vrše i preko EU i NATO.", jedan je od zaključaka.

"NATO raketni štit se uvek dovodi u vezu „terorističkih“ režima nekih država, pa će po stavu NATO i SAD biti ugrožena Evropa, a koja "mora" da se brani. Istina je potpuno drugačija. Države koje su rasporedile svoje efektive jesu saučesnici u tom agresivnom procesu. Na isti način pokrenut je plan za postavljanje raketnog štita u Republici Srbskoj na Jahorini. Na žalost, i prostor Crne Gore je danas pod tim uticajem, te se oko Republike Srpske i Srbije stvara jedna NATO barijera.", navodi se u zaključku.

Naglašeno je da je logika sile i moći Zapada ta, da se energetski resursi učine dostupnim njihovim energetskim korporacijama, te da se nanese šteta kako zemljama u kojoj to rade, tako i Rusiji.

Poznato je i da se u bazi Boundstil na Kosovu topi srbsko zlato. Cijena nafte se namerno obara da bi se destabilizovala Rusija, a u tu svrhu služe i sankcije prema Rusiji.

"To je ta demokratska politika SAD, EU i NATO. Najneprihavtljivija situacija za SAD, EU i NATO jeste uspostavljanje mira i stabilnosti u bilo kojem regionu sveta.", zaključeno je na konferenciji.

"Postoje dva kraka jednih te istih koji nas nastoje slomiti, Republiku Srpsku i njeno političko biće. Islamski ekstremizam to svakako jeste, a drugi krak tih klješta je hibridni rat protiv na samo Republike Srpske, nego i protiv Srbije i Makedonije. Povod svega je truli kapital i vlasnici bankarskog kartela čiji je cilj mrvljenje država i slamanje evropskih nacija te pretvaranje cele planete u jedan konglomerat gde nacionalne vrednsoti bivaju potisnute. Ne samo države, nego i osnovne ćelije društva, porodice."

"Na ovim prostorima se može lako uočiti taj uticaj preko NVO i medija koji se sponzorišu iz ovih kartela. Dakle, iznutra i spolja se drobi nacija. Mediji se koriste kao oružje u cilju menjanja društvene svesti i uticaja na javno mnjenje. Taj hibridni rat je širi pojam od obojenih revolucija. Ona je samo kulminacija hibridnog rata. Konačni cilj je da građani sami uruše instutucije svoje države, misleći da je to ispravno. Možemo videti na primerima Sirije, Libije i Ukrajine kako to funkcioniše. Da li je tamo stigla demokratija? – ne svuda vlada bezvlašće i suvišno je pričati o posledicama. ", zaključeno je na konferenciji.

Naglašeno je da se EU plaši saradnje Republike Srpske i Srbije jer misli da se preko njih širi ruski uticaj.

"EU sama sebi stvara imaginarni strah, te se sama dovodi u nevolju, a ne vidi realnu opasnost, talas migranata, odnosno isplaniranu migraciju stanovništva, koju su sami proizveli. Ta isplanirana migracija stanovništva preti i samom raspadu EU. Analitičari ukazuju da će se EU raspsati i da će doći, u najmanju ruku do njene rekonfiguracije."

"Dejtonsko-pariski mirovni sporazum nije samo okončao rat nego je napravio i podloge za dalji razvoj sistema. Dva osnovna elementa u njemu su Republika Srbska i Federacija BiH. Sve ostalo su garanti i spoljne aktivnosti. Treba ga samo primenjivati. Već u samom početku primene počeli su da se ubacuju neki zajednički organi od strane Zapada, krećući se prema unitarizaciji Republike Srpske i Federacije BiH. Republika Srbska je u početku provođenja sporazuma, januara 1996. godine, veoma drobro radila i pokazala da je sposobna strana i da u potpunosti može da izvršava sve međunarodne obaveze. Kada se to uvidilo, osetio se pritisak da je potrebna još jedna institucija u Sarajevu. U Republici Srbskoj se prepoznala pretnja i njen međunarodni subjektivitet, a što je zasmetalo Zapadu. Republika Srbska nije pristala, te su krenuli ogromni pritisci od strane SAD, EU i NATO, a ti pritisci traju i danas. Često možete čuti u medijima kada inostrani predstavnici dođu ovde i kažu da nije važno slovo, nego duh sporazuma. Posle pritisaka, počelo se sa uništavanjem bezbednosnog sistema Republike Srpske, odnosno njene vojske. Osnovni argumenti su bili da je stvaranje zajedničke vojske mnogo ekonomičnije, bolje i racionalnije. Ispostavilo se da smo dobili zajedničku vojsku koja je samo veliki potrošač novca i ništa drugo, te element manipulisanja od strane NATO-a. Vrlo je teško u javnosti boriti se protiv medijske kampanje, gde se plasira fraza „dajte nama ekonomiju, briga nas za ostalo“. Na planeti ne postoji jaka ekonomija bez stabilnog političkog sistema koja se zasniva na volji naroda koji živi tu. Republika Srbska treba da bude stabilan politički sistem i društvo, a tek posle možemo govoriti o nadgradnji ekonomije, kulture i ostalog. ", istakao je dr Gostimir Popović.

Naglašeno je i da stranci nikada neće uvažiti naše interese, nego će samo raditi na našu štetu i njihovu korist i potčiniti nas.

"To su svakako i evropske integracije Srbije i državne zajednice Republike Srpske i Federacije BiH. Jedan od tih interesa je da MMF mora biti nadzorna komponenta nad svim finansijskim aranžmanima države, a to je samo jedno od pitanja sa kojima ucenjuju. Postoji pogrešna predstava o EU, da ulazak u EU odnosi ono što nas muči. To nije tačno. U očekivanju pristupnim pregovorima dobijeno je niz uslova, od kojih su neki besmisleni. Jedan od uslova je bio ukidanje carina za robu iz EU. Istovremeno, skoro pa da ne možete izvesti našu robu u EU, što je očigledno jedna asimetrija. EU je na taj način ostvarila svoj ekonomski interes, a u međuvremenu je nastavila da se bavi politikom uslovljavanja, namećući nove uslove i pritiske. Gde se danas nalizimo, pitanje je za referendum, a koji je kod nas zabranjena priča. Čak i ako želimo da uđemo u EU, njihov uslovi su imperativni te svoje uslove stavljaju na način, da će obustaviti svake pregovore dok se ti uslovi ne ispune. Ni za 20 godine nemamo se nadati čemu sa EU. Ponovo, i posle eventualnog ispunjavanja uslova, imate vremenski period koji je nužan za punopravno članstvo.", istakao je mr. Igor Davidović.

"Ulaskom u EU, 50.000 ljudi u Republici Srbskoj bi ostalo bez posla, a u Srbiji 350.000. To nije najveća tragedija. Najveća tragedija je što sva roba iz EU koja je trebala biti uništena, ulazi na tržište Republike Srpske i Srbije. To je najveći problem. S druge strane, oni nam prodaju maglu jer imaju jedinstveno tržište, a mi ne možemo izvoziti njima jer nemamo „tako visoke“ standarde. Kada uvoze sirovu bukvu, onda je to dobar standard, a kada je treba obraditi, oni kažu, nemate standard. Otiđite u Rim na aerodorm i videćete da tamo nije pežo, nego fiat. Isto tako u Parizu ćete videti pežo ili reno. Oni jesu jedinstveno tržište, ali itekako čuvaju svoje interese, a što mi svakako ne radimo.", istakao je prof. dr Danko Jovanović.