Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.04.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 21.04. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.04.




Razotkrivanje Misije OEBS-a: Skrivanje istine o ratu u Donbasu

Ukrajina zabranila prikazivanje ruskih filmova i serija - Tokom noći i jutra kijevske snage su nastavile sa napadima na DNR. Napadani su naselje Spartak i donjecki aerodrom.

Napadi se nastavljaju i na ostala severna predgrađa Donjecka.Samoodbrana Gorlovke saopštava da je izvršen napad i na naselje Široka Balka.

Stanovništvo Artjomovska saopštava da se u gradu sakupljaju bataljoni kijevskih snaga te da se planira napad na Gorlovku.



Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 449 puta napale teritoriju DNR. Najintenzivnije su napadale Zajcevo, Kominternovo, Sahanku, Spartak, Volvo centar, Petrovski rejon Donjecka, Dokučevsk, Jasinovatu.

Tokom noći i jutra kijevske snage su napadale na svim linijama fronta. od 20:00 do 02:00 napadali su Spartak, Volvo centar, Zajcevo, Trudovski rejon. U Zajcevu je od posledica granatiranja uništeno 6 kuća. Žrtava nije bilo.

Kijevske snage nisu mirovale ni u Dokučevsku kao i na Jasinovatskom punktu. U naselju Žovanka, u neposrednoj blizini Gorlovke dovedeno je novih pojačanje od 100 vojnika.

Komandant Givi: DNR spremna da se brani i napadne

Noćni manevri Narodne vojske DNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.04.




Moskva: Pomno pratimo evrointegracije Ukrajine - Moskva je zainteresovana za stabilnost svih svojih komšija, ali ukoliko Rusija bude trpela negativne posledice prilikom integracije Ukrajine u sastav EU, Moskva će preduzeti adekvatne mere, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Kada je reč o ekonomskom aspektu, odnosno kako će se integracija Ukrajine u sastav EU odraziti na rusko-ukrajinske ekonomske odnose, pažljivo ćemo pratiti sve moguće negativne posledice“, rekao je on.

Upitan da li se mogu očekivati pozitivne posledice dogovora između Kijeva i Brisela, Peskov je odgovorio da sve zavisi od situacije.

„Naravno da je Rusija zainteresovana da njene komšije budu predvidive i ekonomski samostalne države. Ukoliko dogovor sa Briselom pomogne Kijevu da prema pojedinim parametrima dostigne određene ciljeve, mi ćemo biti veoma srećni“, poručio je Peskov.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han izjavio je danas da je sporazum o stabilizaciji i pridruživanje Ukrajine EU „maltene“ stupio na snagu.

Prema njegovim rečima, 27 članica EU je već ratifikovalo sporazum sa Ukrajinom, Holandija takođe, tako da se od Evropskog saveta čekaju instrukcije kako se kretati dalje u realizaciji tog sporazuma.

On je takođe izrazio nadu da će uskoro biti rešeno pitanje ukidanja viza za građane Ukrajine.j

Ukrajina zabranila prikazivanje ruskih filmova i serija - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko potpisao je dopunu zakona o kinematografiji kojom se zabranjuje prikazivanje ruskih filmova i televizijskih programa snimljenih nakon 1. januara 2014. godine.

Na sajtu Vrhovne rade objavljeno je da u zabranu ne spadaju samo filmovi, već i televizijske serije, zabavni programi i druge emisije.

Takođe, navodi se da bi ova mera trebalo da utiče na povećanje zaštite nacionalne bezbednosti Ukrajine u informativnoj sferi.

Prošle godine u Ukrajini je stupio na snagu zakon kojim je moguće zabraniti prikazivanje ruskih filmova i serijala „propagandnog karaktera“. 

Pored toga, u avgustu prošle godine ukrajinske vlasti objavile su crnu listu u kojoj je čitav niz umetnika kojima je zabranjena delatnost u Ukrajini. Krajem decembra spisak je bio proširen i trenutno sadrži 83 imena, među kojima su i slavni francuski glumac Žerar Depardje i srbski režiser Emir Kusturica.

Zaharčenko: Ukrajina može opstati samo kao federacija ili konfederacija - Predsednik Donjecke Republike Aleksandar Zaharčenko odgovarao je nekoliko sati na pitanja stanovnika ukrajinske Harkovske oblasti koja je pod kontrolom kijevskih snaga.

Zaharčenku je, inače, bilo postavljeno i pitanje: gde je moguće na karti naći tu vašu Novorosiju?

Njegov odgovor je imao dva dela. Prvo je rekao: „Ne gledajte na svoje ukrajinske karte. Ako budete gledali u kartu koju vam mogu prodati u nekoj kijevskoj prodavnici – mogli biste doživeti i dezorijentaciju, a i neprijatnosti kakve ste samo na filmovima gledali. Pogotovo ako budete koristili auto-kartu. To vam se može dogoditi ako se „ukrajinskim“ putevima budete vozili na istok ili na jugoistok. To jest: prema Donbasu i Krimu“.

Potom je nastavio: „Novorosiju možete naći na istorijskim kartama. A ostalo sami zamislite. Naši dani pokazuju da ničeg večnog u ovom svetu nema i da se sve može izmeniti i neočekivano i veoma brzo. Pogledajte, uostalom, kartu bivše Ukrajine. Naravno, pravu kartu!“

Iz ukrajinskog grada Izjuma, Zaharčenku je bilo postavljeno direktno pitanje: planira li DNR da sebi prisajedini Harkovsku oblast?

„Mi nećemo sebi priključivati ni Harkovsku ni ostale oblasti Ukrajine. To treba da bude vaš izbor. Nemojte se predavati!“

Odgovarajući na jedno od velikog broja pitanja Zaharčenko je naglasio da je aktuelni kijevski režim plod državnog prevrata i da zato vlada uz pomoć nasilja.

Naglasio je da je sporazum Minsk-2 pobeda Donjecke i Luganske Republike uporediva sa pobedom kod Debaljceva i da taj sporazum ukrajinskim oblastima pokazuje koja prava mogu za sebe tražiti od Kijeva.

Zaharčenko je – povodom opaske da DNR i LNR čeka „sudbina Pridnjestrovlja“ – ukazao da poređenje nije korektno: „Mi, za razliku od Pridnjestrovlja, imamo zajedničku grancu sa Ruijom i nas niko ne može iznurivati blokadom i glađu“.

Bilo mu je postavljeno i pitanje: kada ćete postati predsednik Ukrajine i šta ćete tada uraditi sa Aleksadrom Turčinovom i Jacenjukom?

Prvo je rekao da ne može da prognozira ko će biti predsednik Ukrajine nakon što ona „dođe sebi“, ali je naglasio da će – ko god to bio – morati da krivično goni Turčinova, Jacenjuka, Andreja Parubija i Valentina Nalivajčenka kao glavne pučiste koji su još započeli građanski rat.

Zaharčenko je upozorio da se Ukrajina mora prvo razjediniti da bi se objedinila. Pritom je naglasio da Ukrajina može opstati samo kao federacija ili konfederacija.

Gruško: Razarač „Donald Kuk“ pokušao da izvrši pritisak na Rusiju - Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško prokomentarisao je incident sa ruskim Su-24 i američkim ratnim brodom „Donald Kuk“ u Baltičkom moru.

Ruski avioni ponašali su se u skladu sa međunarodnim pravom u incidentu sa američkim razaračem „Donald Kuk“. Pritom, brod se namerno približio Kalinjingradu kako bi izvršio vojni pritisak na Rusiju, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško na kraju sastanka Saveta Rusija—NATO.

„Ključno je pitanje šta je radio razarač, tako blizu Kalinjingrada. Da li možete da zamislite razarač sa krstarećim raketama, čiji je domet 2.500 kilometara i koje mogu nositi nuklearne bojeve glave negde u Njujorškom ili Meksičkom zalivu. Ovo ne spada u vojnu aktivnost, ovo je pokušaj vršenja vojnog pritiska na Rusiju“, rekao je Gruško.

„Mislim da je ozbiljnim ljudima jasno da se moraju preduzeti sve neophodne mere predostrožnosti, koje treba da kompenzuju pokušaj upotrebe vojne sile“, rekao je Gruško.

Incident se dogodio 13. aprila, 70 kilometara od ruske vojne baze. Amerikance je zabrinulo opasno približavanje ruskih aviona Su-24 razaraču „Donald Kuk“. U američkim medijima se odmah pojavio članak da su avioni preleteli tako blizu da su skoro dotakli komandni most.

Zvanični predstavnik Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov, izjavio je da su avioni izvodili planirane vežbe iznad teritorijalnih voda Baltičkog mora. On je naglasio da su piloti napravili okret i udaljili se od razarača uz poštovanje svih mera bezbednosti.

Putin i Merkelova: Nastaviti s primenom Minskog sporazuma - Ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su telefonom o nedavnim dešavanjima u Ukrajini, sa naglaskom na značaj stroge i potpune implementacije Minskog sporazuma, objavila je pres-služba Kremlja.

„Oni su se složili da treba da nastave sa političkim i diplomatskim naporima u olakšavanju sprovođenja sporazuma, pre svega u ’normandijskom formatu‘ (Rusija, Nemačka, Francuska, Ukrajina), kao i u okviru OEBS-a“, objavila je pres-služba ruskog predsednika u izveštaju u kom se naglašava da je Merkelova zvala Putina.

Kontakt grupa je ranije danas održala sastanak u Minsku. Učesnici su razgovarali o pogoršanju situacije na liniji razgraničenja u Donbasu i o lokalnim izborima.

Minski sporazum potpisan je 12. februara 2015. godine, nakon pregovora u takozvanom „normandijskom formatu“ u beloruskoj prestonici Minsku.

Sklapanju sporazuma u Minsku prisustvovali su ruski predsednik Vladimir Putin, francuski predsednik Fransoa Oland, nemačka kancelarka Angela Merkel i ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Paket mera predviđa prekid vatre, povlačenje oružja, lokalne izbore u Donbasu, ustavne reforme u Ukrajini i uspostavljanje radnih podgrupa o bezbednosti, politici, ekonomiji i humanitarnim komponentama.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima