Nisu svi Poljaci borci protiv sovjetskih spomenika

Vlasti poljskog grada Žešov su odbile da podrže inicijativu Evropskog centra za proganjanje komunističkih i fašističkih zločinaca, koji predlaže da se ukloni spomenik iz sovjetskog doba.

„Ne bi trebalo uklanjati spomenike. Na taj način nećemo promeniti istoriju. Ko je oslobodio Žešov? Crvena armija, i to je istorijska činjenica“, rekao je portparol gradonačelnika Mačej Hlodnicki.

Ranije je predsednik poljskog Instituta nacionalnog sećanja najavio uklanjanje više od 500 spomenika zahvalnosti sovjetskoj vojsci. Istini za volju, planovi se odnose isključivo na spomenike koji se nalaze na javnim mestima, a ne na memorijale ispod kojih su smešteni posmrtni ostaci vojnika.

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, 90 odsto stanovnika Žešova ne može da zamisli svoj grad bez spomenika sovjetskim vojnicima.

Andrej Vipolzov, glavni urednik sajta „Njuzbalt“ iz grada Kalinjingrada na granici sa Poljskom, pokrenuo je na internetu akciju zahvalnosti gradskoj administraciji Žešova.

Vipolzov predlaže korisnicima interneta da se slikaju sa natpisom „Hvala što pamtite“ i objave na društvenim mrežama sa haštagom #‎thanks_Rzeszow.

​Prema rezultatima nedavnog istraživanja, i stanovnici grada Legnjice su uglavnom protiv menjanja izgleda grada, odnosno uklanjanja spomenika, kako ga zovu, poljsko-sovjetskom prijateljstvu.

Iako je ovaj spomenik „sledeći na redu“, u aprilu 2016. godine gradonačelnik Legnjice Tadeuš Kšakovski izjasnio se protiv uklanjanja objekta.

„Ne želim da se borim protiv spomenika i protiv istorije“, kaže on i predlaže da se monument premesti na gradsko groblje na kojem su sahranjeni sovjetski vojnici.  

Interesantno je da su pre nekoliko dana članovi poljskog društva „Kursk“ uprkos protivljenju zvaničnika obnovili spomenik u mestu Stšemešice na jugu zemlje.

Predsednik društva Eži Tic je rekao za ruske medije da, iako je taj spomenik bio na spisku onih memorijala za koje se Poljska obavezala da će štititi u skladu sa sporazumom iz 1994. godine, spomenik se ipak pretvorio u ruševine.

Predstavnici „Kurska“ su zamolili zvaničnike da im daju informacije o natpisu koji je bio na ovom spomeniku, ali su dobili odgovor da je „dalje postojanje ovog objekta nedopustivo“.

„Tada smo odlučili da napišemo ’Mir u celom svetu‘, jer to je aktuelno u sadašnjim napetim vremenima“, objašnjava Tic.

Očigledno je da na odnos prema spomenicima itekako utiče stav vladajuće stranke Pravo i pravda, koja pažljivo briše sve tragove „sovjetskog prisustva“. Nedavno su vlasti u Varšavi izjavile da vojnu službu treba da napuste svi oficiri koji su stekli obrazovanje u SSSR-u, iako mnogi poljski vojnici kažu da je ono bilo izuzetno kvalitetno.

Ruska „Gazeta“ navodi izjavu jednog visokorangiranog poljskog vojnika: ne volim komuniste, ali se ponosim značkom sovjetskih Vazdušno-desantnih snaga.

To je još jedan dokaz da istorija u stvari nije crno-bela i čovek ne može da je izbriše tako što demolira spomenike.

Inače, svojevrstan rat protiv istorije se nastavlja i u Ukrajini, gde se uz aktivnu podršku nevladinog sektora uklanjaju spomenici sovjetskim vojnicima i radnicima.

Posebno je interesantna činjenica da je od 8. decembra 2013. godine na teritoriji Ukrajine uništeno je oko 1.000 spomenika Lenjina. Vladimir Iljič je inače čovek koji je 1922. godine poklonio Ukrajini jednu trećinu njenih trenutnih teritorija.