Sedam kriza koje ubijaju EU

Analitička grupa „Ekonomist intelidžens junit“ (EIU) objavila je najnoviji izveštaj pod nazivom „Evropa na granici pucanja“, u kojem opisuje sedam ključnih problema koji ugrožavaju Evropsku uniju u ekonomskom i političkom smislu i koji bi mogli da dovedu do raspada EU.

Prvi na listi problema na koje ukazuje EIU, koja deluje u okviru britanskog lista „Ekonomist“, jeste pitanje ostanka Velike Britanije u EU, prenosi hrvatski portal „Indeks“.

Ako Velika Britanija bude glasala za napuštanje EU, to bi moglo da pokrene ekonomska i politička previranja, uglavnom kratkoročne prirode, upozorava EIU.

Očekuje se devalvacija valute i pre referenduma o nezavisnosti, zakazanog za 23. jun.

Glasanje za „Bregzit“ bi izazvalo novi pad, podstaknut i mogućim troškovima povezanih sa izlaskom iz Unije, navodi se u analizi.

Takva odluka bi u EU mogla da izazove krizu političke legitimnosti EU i podršku evroskeptičnim strankama unutar zemalja-članica.

Sledeći problem za EU je grčka dužnička kriza, navodi EIU i podseća da je Grčka pristala na teške uslove i štednju kako bi dokazala da radi na obnovi ekonomije i time sebi obezbedila još finansijske pomoći.

Ipak, pitanje je da li bilo koja vlada može da provede mere koje su neophodne za treći paket mera pomoći. Izlazak Grčke iz evrozone bi značio ogroman politički neuspeh bloka, sa mogućim destabilizujućim posledicama, upozorava analitička grupa.

EIU dalje kao problem Unije navodi monetarnu politiku. Evrozona je zapela u predugom razdoblju niske inflacije koja je stvorila minimalni ekonomski napredak, navodi se u studiji.

Opcija koja je sada na stolu za razmatranje je takozvani „helikopterski novac“. Radi se o tome da se, prema nobelovcu Miltonu Fridmanu, deflacija koja izaziva recesiju i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, mora zaustaviti, makar i „bacanjem novca narodu iz helikoptera“.

Ipak, ni poslednja akcija predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija upumpavanje izmišljenog novca u evropski bankarski sistem nije pokrenula očekivanu privredu evrozone, navodi EIU.

Pad produktivnosti je sledeći problem EU. Produktivnost rada u EU usporena je još od globalne finansijske krize i mala je verovatnoća da će pet najvećih ekonomija EU povratiti stopu produktivnosti koja je bila pre krize.

U Španiji i Italiji produktivnost stagnira od 2014, a tek blagi oporavak očekuje se u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji u periodu od 2016. do 2020. godine.

EIU dalje navodi napetost između Evropske unije i Rusije.

Širenje zapadnog uticaja na post-sovjetskom prostoru Rusija doživljava kao moguću pretnju, ukazuje EIU.

EU je na te probleme slabo pripremljena, posebno zbog neslaganja unutar EU kad se radi o težini tih problema. Konsenzus o uvođenju ekonomskih sankcija postignut je tek nakon obaranja putničkog aviona iznad istočne Ukrajine. Nakon toga određeni lideri EU počeli su javno da pozivaju na ublažavanje sankcija, navodi se u izveštaju.

Problemi evropskih demokratija su sledeći na listi najvećih problema za EU. Dosad je politički stranački sistem funkcionisao, ali je sada on slomljen, tvrdi EIU.

Vreme masovnih stranaka i demokratije je prošlo, pa dolaze novi problemi za one koji žele da oforme vlade. Rezultat je produženje perioda političke podeljenosti i nestabilnosti vlada, ukazuje studija.

Na kraju, kao jedan od najvećih problema za EU „Ekonomist intelidžens junit“ navodi migrantsku krizu.

Migrantska kriza koja je zavladala Evropom i pri tome je podelila najgora je kriza te vrste od Drugog svetskog rata. Više od milion izbeglica pristiglo je u Evropu, dok se EU i dalje muči da reši problem na najbezbolniji mogući način.

Sporazum EU-Turska kupio je malo prostora za disanje, ali se suočava sa vanrednim političkim, pravnim i praktičnim problemima. Međutim, ako sporazum propadne, EU je opet u problemima, zaključuje EIU.