Sudija Antoneti: Niko nije pobedio Tribunal, pa ni Vojislav Šešelj

Čovek koji je doneo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju ističe, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", da ga tuđe primedbe povodom te odluke - ne zanimaju!

Haški sudija Žan-Klod Antoneti do sada se nije oglašavao u medijima i ovo je prvi put da preko stranica našeg lista iznosi svoje viđenje suđenja vođi srbskih radikala, koje je svojim epilogom izazvalo mnogo bure u Srbiji, regionu, svetu.

Odmah pošto je oslobodio Šešelja, Antoneti je napustio Haški tribunal, ali objašnjava, za "Novosti", da u tome nema ničeg ishitrenog i neobičnog, već da je to sve odavno bilo planirano:

- Napustio sam Haški tribunal po isteku mog mandata stalnog sudije u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u saglasnosti s rezolucijom 2256 SB UN. Međutim, kao doajen među sudijama Međunarodnog pravosudnog mehanizma, nastaviću da radim za međunarodnu pravdu.

* Kako ocenjujete negativne komentare zbog oslobađanja Šešelja - od onih glavnog tužioca Haškog tribunala pa do kritika lidera našeg regiona?

- Apsolutno ne želim da iznosim komentare povodom izjava ovih ili onih!

* A kako reagujete na Šešeljeve tvrdnje da je izašao kao pobednik protiv Haškog tribunala?

- Niko ne može da tvrdi da je izvojevao pobedu protiv pravosuđa i njegovih odluka i presuda.

* Glavni haški tužilac je najavio žalbu na oslobađajuću presudu Šešelju. Postoje li novi dokazi kako bi se inicirao novi proces u apelacionom postupku?

- Tužilac ima pravo da se žali na presude. Na njemu je da razvije svoje argumente u žalbenom podnesku.

* Ima li sada Šešelj pravo na nadoknadu zbog toga što je u pritvoru proveo više od deset godina kao nevin čovek, na osnovu prvostepene presude?

- U svom mišljenju sam ukazao da, po meni, osoba koja je proglašena nevinom ima pravo na naknadu štete.

* Kako gledate na optužbe da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju "politički tribunal"?

- Što se mene tiče, nikada nisam stekao utisak da sam deo političkog suda. Potpuno sam nezavisan sudija.

* Može li Šešelj, sada, teoretski, da postane advokat odbrane nekih haških optuženika kao, na primer, Radovana Karadžića u žalbenom postupku?

- Da bi neko postao advokat pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, odnosno advokat Međunarodnog pravosudnog mehanizma, treba da ispuni kriterijume. Pitanjima advokata bavi se Sekretarijat tribunala. Imam osećaj da se ovo pravosuđe nalazi u stalnom sukobu interesa. Na primer, advokati postaju članovi Tribunala kao pravnici koji rade sa sudijama. I suprotno: pravnici koji su radili sa sudijama postaju advokati optuženih. Konačno, advokati optuženih su postali sudije... Postavlja se pitanje mogu li sudije na kraju postati i advokati optuženih? Nije neuobičajeno videti da bračni drug radi, na primer, u kancelariji tužioca, dok drugi član porodice radi sa sudijama... Nešto slično ne postoji u zemljama sa striktnim propisima, kao što je moja, gde advokat može da postane sudija u sudu tek za nekoliko godina.

* Da li ste, u principu, zadovoljni dosadašnjim radom Haškog tribunala?

- To pitanje je za mene naročito zanimljivo. Savet bezbednosti UN je zatražio procenu radnih metoda Međunarodnog krivičnog suda i Međunarodnog pravosudnog mehanizma. U tom smislu sam formulisao nekoliko predloga, da bi se međunarodno pravosuđe učinilo efikasnijim, s ciljem da se skrati dužina procesa uz istovremeno očuvanje prava odbrane.

* Koji su to predlozi?

- Predložio sam da Savet bezbednosti usvoji pravilo procedure prema kome bi predsednik sudskog veća bio stavljen u sedište krivičnog postupka. Takođe sam, između ostalog, predložio i da predsednika Međunarodnog pravosudnog mehanizma bira Generalna skupština UN, a ne da ga imenuje generalni sekretar UN. Prema mojim saznanjima, telo koje trenutno vrši procenu trebalo bi da svoje preporuke podnese Savetu bezbednosti početkom juna.

DONOSITI PRESUDE ŠTO JE PRE MOGUĆE

* Šta bi još konkretno moglo da pospeši i ubrza rad Tribunala koji je pokazao brojne slabosti?

- Funkcionisanje Međunarodnog pravosudnog mehanizma pokazuje brojne probleme koji moraju da se reše reformama. Neprihvatljivo je da predsednik Mehanizma ima diskreciono pravo biranja sudija veća i da se sam odredi za predsedavajućeg žalbenog veća... Postoji ozbiljno pitanje u vezi s pravičnim uslovima suđenja koje zahteva apsolutnu nezavisnost sudija. Predložio sam da se sudije biraju tajnim izvlačenjem sa liste Mehanizma, što bi bila garancija protiv klijentelizma i što bi razdvojilo funkciju predsednika Mehanizma od funkcije predsednika žalbenog veća. Trebalo bi razmotriti pravila procedure, tako da se presuda donosi što je pre moguće, dok su ovako potrebne i godine do saslušanja.

Goran Čvorović,
Novosti