Vidovdanska brojanica

1. ISTINA KAO LEK

„Nije Bog u sili, nego u pravdi!“ rekao je Sveti blagoverni knez Aleksandar Nevski svojoj družini 1240. godine da je ohrabri pred slavni boj sa brojčano nadmoćnijim švedskim krstašima. U ruskom jeziku pravda znači istina, tačnije – pojmovi istina i pravda su pomešani. „Ja sam Put, Istina i Život“, reči su Spasitelja, a srbska himna je molitva – „Bože pravde“. Istina i pravda su za nas Srbe i Ruse nerazdvojne. I mi znamo da nema i ne može biti ni boljeg leka, ni snažnijeg oružja. Zbog takve naše vere, mrze nas oni naoružani lažju, zlom silom. I zbog takve naše vere, mi pobeđujemo. Neka se što pre sklone oni koji danas srpsku politiku oblače u laž!

2. ZAVETNI NAROD

Nas je naš, Kosovski zavet, sačuvao. Oni bez vere, dakle bez ljubavi, istine i pravde, oni koji u 14. ili nekom drugom dalekom veku nisu videli i verovali u nas, svoje potomke, oni koji se opredelili za zemaljsko carstvo, danas su Turci. Ili Hrvati. A ima ih i među drugim narodima. Nije lako preživeti, spasiti se. Ali je lepo. Šta ima lepše?

3. GLAD I BEDA

Srbija izumire. Već desetak godina tempom od 100 ljudi na dan. Godišnje se rodi 60-70.000, a umre oko 100.000. Od 5. oktobra do danas izgubili smo pola miliona ljudskih života. Eu-ropska Srbija je postala logor smrti. I u ovom jezivom računovodstvu ništa se nije popravilo u poslednje četiri godine. Logorom Srbija upravljaju domaći kapoi koji slepo slušaju priglupe, zle i korumpirane niže briselske činovnike. Nedavno su se pojavili i „izvršitelji“, pa možemo očekivati da će brzina uništavanja ljudi da poraste. Strogo su zabranjeni industrija, kultura i moral. Na izumiranje nacije niko ne obraća pažnju. O tome je zabranjeno govoriti. Sme da se govori samo o pravima manjinskih grupa (valjda one treba da izumiru malo sporije od većinskih). I o nekim pojedinačnim zločinima. O najvećim – nikako! Svake godine iz Srbije NATO zemlje (one najveće – najviše) isisaju 6-7 milijardi evra. A narod misli da su ga opljačkali domaći tajkuni. I oni su deo problema, ali njihova je samo sitna provizija. Ako bismo o svemu ovome ozbiljno javno govorili tri dana, četvrtog bismo sigurno promenili i kurs državne politike, i ekonomski i socijalni sistem. Milom ili silom.

4. KADA I KAKO JE SRBIJA OKUPIRANA?

To valjda svi znamo, ali nekako nejasno i nedovoljno konkretno, jer je o tome zabranjeno govoriti. Legalna vlast u Srbiji je morala biti srušena putem prve „obojene“ petooktobarske „revolucije“, odnosno pučem koji su organizovale pre svega američke i britanske službe, uz aktivnu pomoć službi više NATO, odnosno EU zemalja, koje su zavrbovale, platile i obučile petu kolonu, uključujući među ostacima strateškog savezništva Tito-NATO u domaćim službama, kao i uz nečinjenje psihološki korumpirane šeste kolone u političkoj eliti. Za taj puč su postojala dva razloga. Prvo, u kratkotrajnom periodu „unipolarnog sveta“ nije bilo predviđeno postojanje nezavisnih država u Evropi, a posebno to nije smela biti Srbija, u čije razbijanje i potiranje je imperija 10 godina ulagala toliko truda. Drugo, nije se smela dozvoliti mogućnost da se Srbija, koja nije bila poražena ni NATO agresijom 1999, bori za krivičnu odgovornost NATO glavešina i veliku ratnu odštetu, pa čak ni da svetu svedoči o zlodelima NATO.  Sve vlade od 2000. do danas su okupacione vlade, jer postoje pod pretpostavkom da ne smeju povući ni jedan potez koji se NATO-u ne bi svideo. Dakle, priča o „koristi za Srbiju“ od „prijateljske saradnje“ sa NATO je ne samo notorna i odvratna laž, već i krivično delo, jer nikad niko u Srbiji nije dobio mandat ni da amnestira ratne zločine, ni da oprašta ratnu štetu, ni da sudbinu zemlje stavlja u ruke neprijatelju.

5. EVROPSKA UNIJA – STEČAJNA UPRAVA

EU je za sve bivše socijalističke zemlje koje su u nju ušle – stečajna uprava. Pritom, što zemlja kasnije uđe, to je za nju gore. Razvoj je potpuno onemogućen. Čak i kad EU ne bi bila deo „evroatlantskih integracija“, tj. tesno povezana sa NATO, i kada ne bi Srbiju ničim politički uslovljavala, po Srbiju bi bilo veoma loše da ide tim putem. A pravi je apsurd tvrdnja da moramo ući u EU i NATO jer su tamo ušli skoro svi naši susedi. Pa šta? Trgovati i sarađivati sa državama i njihovim organizacijama možete i ako niste član.

6. STRAH ILI NADA?

„Evroatlantski“ zapad nije izvorna, već izvedena civilizacija, koja se homogenizuje u anticivilizaciju. Naša vidovdanska, istorijska Srbija je jedan od temeljaca civilizacije. Zapad antiljudske oligarhijske diktature je danas slabiji od slobodnog sveta. Kratkotrajno doba američkog unilateralizma je okončano zauvek. Srbija više nema razloga za strah.

Pet vekova Kosovske bitke Srbija je obeležila u Kruševcu, sa maloletnim kraljem, rastrzana između austrougarskog uticaja i istorijske pripadnosti. 550 godina Srbija je obeležila sa svojim patrijarhom na Kosovu. A na 600 godina, više nego igde ikad na sličnom skupu, dva miliona Srba sa svojim predsednikom označili su početak obnove Istorijske Srbije, u slavnom i herojskom ključu ljubavi, istine i pravde. Sva ova vidovdanska podsećanja izazivala su jarosne reakcije Zapada. Ipak, za Istorijskom Srbijom uzdigla se Istorijska Rusija, čime je nastala epoha nade, ne samo za nas, nego i za svet.

7. BUNA

Vidovdanska, zavetna, oslobodilačka, stvaralačka i antifašistička Istorijska Srbija ljubavi, istine i pravde ne može postojati u kandžama anticivilizacije. Da bi se oslobodila, mora početi buna – borba za istinu, svuda i stalno. Ona mora biti potpuna, i najviše po najtežim pitanjima. Previše je laži, patnje i nepravde u okupiranoj Srbiji. Čak se i opozicija dirigovano stvara kako bi izgledala kao gora alternativa nego vlast. Samo totalno ljudsko, moralno i pravno odbacivanje kriminalne dominacije neprijateljskih zapadnih sila spasiće Srbiji i život i budućnost.

Vladimir Kršljanin

27/28. juni 2016.