Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 01.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 30.06. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 01.07.




Pripadnik Vojske DNR o napadu na područje Debaljceva

Pozicije kijevskih snaga

Kijevske snage 236 puta napale teritoriju DNR - Tokom prošle noći kijevske snage su povremeno otvarale vatru na naselje Široka Balka u okolini Gorlovke i Dokučaevsk.



Situacija u DNR ostaje napeta. Kijevske snage su za protekla 24 sata 236 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Spartak, Trudovski i Petrovski rejon, kao i područje aerodroma u Donjecku, Gorlovku, Jasinovatu, Dokučaevsk, Sahanku i Kominternovo. Ukupno je oštećeno 9 stambenih kuća od kojih je jedna u Kominternovu potpuno uništena.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 01.07.

Kosačov: U Evropi sve manje veruju u priču o ruskoj ``agresiji`` - U Evropi sve manje veruju u priču o ruskoj agresiji i o tome svedoči i otpor jednog broja zemalja produženju ruskih sankcija, izjavio je predsednik međunarodnog komiteta Saveta federacija (Gornji dom ruskog parlamenta) Konstantin Kosačov.

„Kao što se očekivalo, Savet Evropske unije zvanično je produžio ekonomske sankcije protiv Rusije do 31. januara 2017. godine. Nije interesantna sama činjenica, ona se pretvorila u rutinu, već ono što joj je prethodilo, a to su sve veći unutrašnji otpori sankcijama“, rekao je senator.

Kosačov smatra da u EU vlada „sovjetska disciplina“.

„Čak i nezadovoljni poslušno glasaju ’kako treba‘. Takva ’evropska vrednost‘ koja je, po mom mišljenju, u velikoj meri doprinela ’bregzitu‘: diktat Brisela i demonstracija jednoglasnosti ne dopadaju se svima“, naglasio je on. Čitajte više

EU zvanično produžila sankcije protiv Rusije - Evropska unija zvanično je produžila ekonomske sankcije protiv Rusije do 31. januara 2017, navodi se u zvaničnom saopštenju Saveta EU.

„Savet je 1. jula 2016. godine produžio ekonomske sankcije protiv određenih sektora ruske privrede do 31. januara 2017. godine“, saopštava Savet EU.

U saopštenju se navodi da je odluka doneta jednoglasno pismenom procedurom dogovora.

Jacenjuk: Nedopustivo ukidanje sankcija Rusiji - Bivši premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio je, obraćajući se predsedniku SAD i liderima zemalja EU, da je ukidanje sankcije Rusiji nedopustivo.

„Gospodine predsedniče, lideri EU, nedopustivo je ukidanje sankcija Rusiji sve dok ne realizuje Minski sporazum i ne vrati Donjecku i Lugansku oblast i Krim“, prokomentarisao je Arsenij Jacenjuk repliku novinara da se deo evropskih političara zalaže za ublažavanje sankcija.

Bivši ukrajinski premijer, govoreći u Vašingtonu u Atlantskom savetu, bio je veoma odlučan. Jedna od njegovih izjava, na primer, jeste da vrlo brzo Ukrajini neće biti potreban gas, pogotovo ne ruski.

On se opet požalio na niske plate ukrajinskih činovnika i predložio Evropljanima da stvore fond koji bi u prelaznom periodu, do ulaska zemlje u EU, pomagao njene činovnike. Po zamisli Jacenjuka, to je jedan od načina borbe protiv korupcije.

SAD: Sankcije protiv Rusije ostaju do 2017. - Sankcije koje su SAD, Evropska unija i niz drugih zemalja uvele Rusiji najverovatnije će ostati na snazi do početka 2017. godine, izjavio je za Sputnjik bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst.

Upitan da li će sankcije biti ukinute do kraja godine, Herbst je odgovorio da neće.

„Zato što, ako Kremlj ne počne da ispunjava Minski dogovor (za rešenje situacije u Ukrajini), ne mislim da će nemačka kancelarka Angela Merkel da pristane na ublažavanje sankcija. I ne mislim da će se predsednik SAD Barak Obama složiti da se sankcije ublaže“, dodao je Herbst.

Ranije su stalni predstavnici Evropske unije doneli odluku da produže sankcije protiv Rusije, koje ističu 31. jula, za još šest meseci — do kraja 2017. Odluku diplomata treba da odobri Savet EU.

Zapad objašnjava produženje antiruskih sankcija sa ispunjavanjem Minskog sporazuma. U skladu sa sporazumima, Kijev do kraja 2015. treba da sprovede ustavne reforme. Njeni ključni elementi su decentralizacija i usvajanje zakona o specijalnom statusu regiona Donjecke i Luganske oblasti. Međutim, prema mišljenju Rusije, ukrajinske vlasti nisu sposobne ili ne žele da ispune ove sporazume.

Što se tiče Moskve, ona, kako naglašavaju u Ministarstvu spoljnih poslova, može samo da vrši pritisak na sukobljene strane. U Kremlju smatraju da je apsurdno povezivati sankcije sa realizacijom Minskog dogovora, pošto Rusija nije strana u sukobu i subjekat Minskog sporazuma o Ukrajini.

MSP RF: Treba razmotriti uvođenje sankcija Kijevu - Ideju stalnog predstavnika Nemačke pri OEBS-u Hernota Erlera da treba uvesti sankcije protiv onih koji ne ispunjavaju Minski sporazum treba razmotriti, izjavio je sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Rusije Grigorij Karasin.

„Ako neko želi da se kritički odnese prema poziciji Ukrajine, mislim da to pitanje treba razmotriti“, izjavio je Grigorij Karasin, komentarišući inicijativu nemačkog diplomate Hernota Erlera.

Prošlog utorka Erler je pozvao da se prekine sa običajem da se za kršenje Minskog sporazuma ne snosi nikakva odgovornost. 

Ranije je stalni predstavnik samoproglašene DNR u kontakt grupi Denis Pušilin izjavio da su za potpuni prekid vatre u Donbasu potrebni političko rešenje i uvođenje sankcija onima koji krše primirje.

Kako je saopštio stalni predstavnik SAD pri NATO-u Daglas Lut, lideri zemalja Alijanse računaju da će od predsednika Ukrajine Petra Porošenka na sednici Saveta Ukrajina-NATO čuti izveštaj o realizaciji Minskog sporazuma.

Francuska: Rusija će učestvovati u Savetu Rusija-NATO - Ruska strana je pristala na održavanje sastanka Saveta Rusija-NATO, nakon julskog samita Alijanse u Varšavi, prenosi Rojters, pozivajući se na francuskog šefa diplomatije Žan Marka Eroa.

„Rusija je dala svoj pristanak, ali bismo želeli da se sastanak održi nakon samita NATO-a u Varšavi“, izjavio je Žan Mark Ero.

Ero je izjavio da Francuska želi ne samo solidarnost unutar NATO-a, već i čvrstinu u odnosima sa Rusijom.

„Ne želimo da samit u Varšavi bude održan pod znakom konfrontacije“, rekao je francuski šef diplomatije Žan Mark Ero.

Samit NATO-a biće održan 8. i 9 jula u Varšavi. Ranije je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu odobrio povećanje vojnog prisustva u blizini ruske granice.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima