Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 07.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 04.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 07.07.




Kijevske snage 402 puta napale teritoriju DNR - Tokom noći kijevske snage su granatirale Petrovski i Trudovski rejon Donjecka.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 402 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Staromihajlovku, Žabičevo, aerodrom u okolini Donjecka, Zajcevo u okolini Gorlovke, Sahanku na jugu republike kao i Jasinovatu i Dokučaevsk. Tokom napada oštećeno je ukupno 27 objekata.



Narodna milicija LNR saopštava da su kijevske snage tokom prethodnog dana 13 puta napale pozicije NM u rejonu naselja Kalinovo, Sokolniki, Lozovoe, Sanžarovka i Logvinovo. Žrtava na sreću nije bilo.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 07.07.

Parlament Kipra usvojio rezoluciju o ukidanju sankcija Rusiji - Danas je Parlament Kipra glasao za rezoluciju kojom poziva Vladu da počne rad na ukidanju sankcija Rusiji.

Inicijativu je podržalo 33 poslanika, 17 je bilo uzdržano, a protiv rezolucije nije bio nijedan poslanik.

Poslanici Parlamenta Kipra danas su glasali o rezoluciji koju je podnela Napredna partija radnog naroda. U rezoluciji je upućen poziv Vladi Kipra da započne rad u okviru EU na ukidanju sankcija Rusiji i da teži da Moskva povuče ograničenja na uvoz proizvoda sa ostrva.

Predstavnici  Napredna partije radnog naroda naveli su da sankcije EU nisu urodile plodom.

„Umesto toga one su, naprotiv, imale samo negativne političke i ekonomske posledice kako za Rusiju, tako i za sve zemlje-članice EU“, naglasili su Kiprani.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije komentarisalo je rezoluciju koju je usvojio Parlament Republike Kipar „kao podršku ukidanju sankcija EU prema Ruskoj Federaciji“. Važno je napomenuti da nijedan poslanik nije bio protiv.

Naravno, odredbe tog dokumenta imaju karakter preporuke. Međutim, takav ishod glasanja odražava želju ogromnog dela naroda Kipra za obnavljanjem uzajamno korisnih trgovinsko-ekonomskih veza sa Rusijom, navodi se na sajtu Ministarstva.

Rezolucija koju su usvojili kiparski poslanici, kao i rezolucije sličnog sadržaja koje su odobrili Narodna skupštine Francuske 28. aprila i Senat Francuske 8. juna ove godine, kao i regionalni parlamenti četiri italijanske oblasti, pokazuju da raste razumevanje zemalja-članica EU o stvarnoj situaciji oko anti-ruskih sankcija i njihovih negativnih posledica za nacionalne ekonomije, kao i za evropsku bezbednost u celini, piše u saopštenju.

Keri u Kijevu: SAD žele dobrodošlicu novim članicama NATO-a - Sjedinjene Američke Države poželeće dobrodošlicu novim članicama NATO-a „kada one budu spremne“, izjavio je generalni sekretar Džon Keri na zajedničkoj pres-konferenciji sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom u Kijevu.

„SAD se pridržavaju svoje politike otvorenih vrata: spremni smo da poželimo dobrodošlicu novim članicama, kada one budu spremne. Kako je rekao predsednik Porošenko, pred Ukrajinom je još dug put reformi u vojnom sektoru koji je deo dijaloga u okviru komisije Ukrajina—NATO“, rekao je Džon Keri.

On je naveo da Ukrajina još nije donela konačnu odluku o tome da li će predati zahtev za članstvo u NATO-u.

Američke sankcije protiv Rusije će biti produžene ako Moskva ne ispuni svoje obaveze o deeskalaciji konflikta u Donbasu, izjavio je Džon Keri.

„Nadamo se da će uskoro naše želje postati realne akcije koje će dovesti do promena nabolje. Ako Rusija izabere put deeskalacije i pune implementacije Minskog sporazuma, svi ćemo to podržati. Ako Rusija ne ispuni svoje obaveze, onda će sankcije ostati na snazi“, dodao je američki diplomata.

On je dodao da će za humanitarnu pomoć Ukrajini SAD izdvojiti 23 miliona dolara.

Keri se nalazi u poseti Ukrajini u okviru svoje dvodnevne turneje koja je počela posetom Gruziji. On će se u Kijevu sastati sa premijerom Ukrajine Vladimirom Grojsmanom, predsednikom parlamenta Andrejem Parubijem i šefom diplomatije Pavlom Klimkinom.

Markin: Ukrajina i dalje krije radarske podatke i snimke razgovora svojih vojnih dispečera - Istraga o obaranju malezijskog aviona nad Donbasom ignoriše zahteve da Ukrajina dostavi niz važnih podataka – izjavio je portparol ruskog istražnog komiteta Vladimir Markin.

Precizirao je da zvanični Kijev i dalje izbegava da dostavi „primarne podatke svojih radara, pregovore (svojih) vojnih dispečera i snimke razgovora (svog) vojnog sektora“.

Markin je otkrio i da Holandija ne ostavlja Rusiji i njenim istražnim organima „podatke kojima raspolaže“.

Grupa Holanđana uključenih u istragu stigla je u Moskvu i već je imala razgovor u državnom tužilaštvu Rusije.

Putin i Obama razgovarali o Siriji i Ukrajini - Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Barak Obama razgovarali su telefonom na inicijativu ruske strane. Dva predsednika razgovarala su o Siriji, navodi se u saopštenju na sajtu Kremlja.

Ruski predsednik informisao je američkog predsednika kao šefa države i kopredsedavajućeg Minske grupe OEBS-a (Rusija, SAD, Francuska) za rešenje sukoba u Nagorno-Karabahu o rezultatu trilateralnog sastanka sa liderima Azerbejdžana i Jermenije, Ilhamom Alijevim i Seržom Sargasjanom, koji je održan 20. juna u Sankt Peterburgu.

Vladimir Putin je istakao da je prilikom organizacije pregovora Rusija polazila od potrebe da se promoviše brza stabilizacija situacije u zoni sukoba i stvaranje uslova za unapređenje mirovnog procesa. Barak Obama pohvalio je napore Rusije. Dva predsednika su se složila da nastave aktivan zajednički rad u okviru Minske grupe OEBS-a u ovoj važnoj oblasti.

Tokom razmatranja stanja u Siriji Vladimir Putin pozvao je sagovornika da pomogne u skorom razdvajanju umerene sirijske opozicije o terorističke grupe Nusra front i drugih ekstremista na koji se ne primenjuje režim primirja.

Obe strane potvrdile su spremnost za intenziviranje vojne koordinacije ruskih i američkih dejstava u Siriji, kao i značaj obnove međusirijskog pregovaračkog procesa pod pokroviteljstvom UN, u cilju postizanja političkog rešenja sukoba.

Što se tiče teme Ukrajine, predsednik Rusije ponovo je ukazao na važnost da Kijev striktno ispuni Minski sporazum od 12. februara 2015. godine, uključujući i uspostavljanje pravog direktnog dijaloga sa Donjeckom i Luganskom, sprovođenje amnestije, obezbeđivanje posebnog statusa DNR i LNR i zajedničko razvijanje zakona o lokalnim izborima. Naglašeno je da ne postoji alternativa političkom rešenju. Označena je potreba intenziviranja rada na rešavanju kršenja režima prekida vatre, pune implementacije sporazuma o povlačenju teškog naoružanja i razdvajanja sukobljenih strana. U tom smislu naglašena je uloga Specijalne posmatračke misije OEBS-a.

Kipar danas glasa za ukidanje sankcija Rusiji - Danas će u parlamentu Kipra biti održano glasanje o ukidanju sankcija Rusiji. Dokument je podnela Napredna partija radnog naroda. Prema mišljenju poslanika, sankcije koje je EU uvela Moskvi nanele su ozbiljnu štetu ekonomiji ostrva. Najozbiljnije posledice osetile su se u sferi turizma, finansijskih usluga i komercijalnog saobraćaja.

Predstavnici kiparske Napredne partije radnog naroda insistiraju na tome da vlast ostrva treba da izradi plan za ukidanje antiruskih sankcija. Glavni argument je potreba za saradnjom sa Rusijom u svim sferama.

Oni smatraju da treba obnoviti izvoz kiparskih proizvoda u Rusiju, jer međusobna ograničenja Brisela i Moskve negativno utiču na trgovinsko-ekonomske odnose dveju država.

Predlog je već podržao gradonačelnik kiparskog grada Limasola Andreas Hristu. On je siguran da uvođenje sankcija nijednoj strani nije donelo korist, već da su one samo zaoštrile odnose između zemalja.

„Nijedan Kipranin ne podržava sankcije, bez obzira na partijsko članstvo. Ova rezolucija pokazuje volju našeg naroda“, izjavio je on.

Norveška će nastaviti sa režimom sankcija prema Rusije - Ministar spoljnih poslova Norveške Berge Brende je tokom sastanka sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom u Kijevu izjavio da njegova zemlja namerava da i dalje primenjuje sankcije protiv Rusije do završetka sukoba u Donbasu, navodi se na sajtu ukrajinskog predsednika.

Porošenko je sa Brendeom razgovarao o situaciji u Donbasu i toku ispunjavanja Minskog sporazuma.

„Ministar spoljnih poslova Norveške uverio nas je da će njegova zemlja i dalje primenjivati sankcije protiv Ruske Federacije, dok teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine ne budu u potpunosti uspostavljeni“, navodi se u saopštenju.

Komisija za oboreni MH17 stigla u Rusiju - Generalno tužilaštvo Rusije dočekalo je kolege iz Holandije koji su stigli da pregovaraju o istrazi rušenja malezijskog „Boinga“ u Ukrajini, izjavio je zvanični predstavnik tužilaštva Aleksandar Kurenoj.

On je naglasio da je Rusija još jednom potvrdila bezuslovnu spremnost na maksimalno efikasnu i operativnu saradnju sa Holanđanima u cilju rasvetljavanja okolnosti ove strašne tragedije.

Prema rečima predstavnika tužilaštva, od novembra 2014. godine Generalno tužilaštvo dalo je dosta materijala i dokumenata na zahtev za pravnu pomoć Nacionalnog tužilaštva Holandije. To konkretno uključuje svedočanstva očevidaca, rezultate eksperimenata i istraživanja uzroka nesreće, kompilacija video-snimaka medija sa svedočenjem lokalnog stanovništva o katastrofi i druge informacije.

Kurenoj je dodao da ruska strana namerava da pažljivo i blagovremeno ispuni sve zahteve Holandije.

„Boing 777“ malezijske avio-kompanije, koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, srušio se 17. jula 2014 u Donjeckoj oblasti Ukrajine pri za sada nerazjašnjenim okolnostima. Poginulo je svih 298 osoba koje su se nalazile u avionu.

Informativna kampanja SAD pokušava da stvori Rusiju kao neprijatelja - Predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je „naduvavanje“ skandala u vezi sa američkim diplomatom pokušajem da se stvori slika da je Rusija neprijatelj.

„Ta informativna kampanja ima različite ciljeve i zadatke: da se na svetskom nivou formira lik neprijatelja u svim pravcima, da se pokaže da agresija Zapada nije usmerena na Rusiju i da se na primeru navodnog napada na američkog diplomatu naduva taj konflikt“, rekla je Marija Zaharova.

Ona je glasine oko incidenta nazvala kampanjom za lobiranje za usvajanje američkog zakona za jačanje kontrole kretanja ruskih diplomata.

Zaharova je ranije saopštila da se za ruske diplomate u SAD neprestano izmišljaju nova ograničenja, da CIA i FBI organizuju provokacije i da se primenjuju nedopustive mere, uključujući psihološki pritisak na diplomatske službenike, čak i u prisustvu članova njihovih porodica.    

Rogozin: Svojim širenjem NATO opravdava sovje postojanje - Iza širenja NATO-a na istok ne stoji ništa drugo osim opravdanja svog postojanja, rekao je potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin na pres-konferenciji u Pridnjestrovlju.

„Sami po sebe oni su normalni momci, ali čim se okupe zajedno oni postaju zlotvori. To je relikt Hladnog rata. To što oni sada rade Rusiji, njenim saveznicima, njenim partnerima, to se ne uklapa ni u kakve okvire. Oni otvoreno povećavaju, ne toliko vojnu snagu, koliko vojnu retoriku. Iza toga u najvećoj meri nema ničega, osim interesa za opravdanjem svog postojanja. NATO nije korisna organizacija. Davno je prošlo vreme da se NATO raspusti, o čemu je govorio i ruski predsednik“, rekao je Dmitrij Rogozin.

Prema njegovom mišljenju, više decenija, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza 90-ih godina, trajao je period koji je postao pretnja za Severnoatlantsku alijansu, jer je organizacija tada izgubila opravdanje za svoje postojanje.

„Sada kada se pojavljuju neke nove komplikacije u međunarodnim odnosima, oni se otvoreno raduju, prikazuju se kao da su nekome potrebni. U principu, ta organizacija je stvorena isključivo za konflikte, za rat, za pritisak“, zaključio je Rogozin.

Ukrajina produžila embargo na ruske proizvode do kraja 2017. godine - Kijev je produžio embargo na uvoz jednog broja ruskih proizvoda do 31. decembra 2017. godine.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Ukrajine Stepan Kubiv saopštio je da je nacrt zakona napravljen tako da se osigura nacionalna bezbednost Ukrajine i da se odgovori na trgovinska ograničenja koje je uvela Rusija. Između ostalog, on je pomenuo ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o produženju embarga na ukrajinske proizvode. 

Kubiv je naveo da je prema pokazateljima trgovina između Rusije i Ukrajine od januara do aprila opala za 42 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Vladimir Putin je 29. juna produžio embargo prema zemljama koje su ranije uvele sankcije Moskvi. Ruska ograničenja će važiti do kraja 2017. godine.

Zabranu na isporuke ukrajinske robe Moskva je uvela 1. januara 2016. godine. Odmah nakon toga, Kijev je usvojio kontramere.

Zaharova: Zapadni mediji se plaše da pokažu pravi život na Krimu - Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da jedan broj zapadnih medija odbija da doputuje na Krim jer ne žele da pokažu normalan život u Republici, gde ne postoje geto i kršenje ljudskih prava.

Inostrani novinari koji posete Krim moraće da pokažu normalan život, za koji zapadno društvo misli da ne postoji, izjavila je Marija Zaharova.

„Jer, ako dođu ovde, neće moći da prave reportaže o getu i rezervatu, prebijanju ljudi i totalnom kršenju prava i sloboda ljudi. Treba pokazati život, a život je takav kakav on jeste, tu se ništa ne možeš uraditi. Treba im pokazati to što u očima gledišta zapadnog društva ne postoji — normalan život na poluostrvu sa svim plusevima i minusima, svakodnevnim brigama, radostima, ciljevima, zadacima i prevazilaženjem nastalih problema. A upravo to ne ulazi u planove zapadnog mejnstrima“, rekla je Marija Zaharova.

Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima