PRO SAD-a u Južnoj Koreji uperena protiv Kine i Rusije

Vlasti Južne Koreje uveravaju da razmeštanje američkog sistema PRO na teritoriji ove azijske zemlje nije upereno protiv Rusije i Kine. Prema rečima ministra inostranih poslova te zemlje Jun Bjunge, odluka o razmeštanju američkog sistema THAAD isključivo je u vezi sa jačanjem severnokorejskog atomskog arsenala i balističkih raketa.

Ipak, prema rečima Aleksandra Žebina, rukovodioca Centra korejskih studija pri Ruskoj akademiji nauka, razmeštanje sistema protivraketne odbrane i nuklearne probe Severne Koreje nema mnogo veze sa sistemom THAAD.

„Program PRO na teritoriji Južne Koreje je američka ideja. Oni polaze od svojih globalističkih ideja da bi nuklearna sredstva Rusije i Kine trebalo neutralisati. A Severna Koreja je postala nekako baš zgodan povod za razmeštanje PRO. Da nema Severne Koreje, Amerikanci bi smislili nešto drugo, što dodatno potvrđuje primer koji imamo u Evropi, gde je nuklearni program Irana dugo bio izgovor za postavljanje sistema protivraketne odbrane. Kada je konačno iranski nuklearni dosije zatvoren, Amerikanci su svejedno nastavili da realizuju svoje planove. Tako će i u Aziji raditi to isto, bez obzira na ono što bude radila Severna Koreja“, govori Žebin za Sputnjik.

Nespremnost SAD i Seula da uspostave konstruktivni dijalog sa Pjongjangom samo dodatno zaoštrava situaciju u regionu. Danas je realnost takva da je Severna Koreja defakto postala država koja ima određeni nuklearni arsenal i nema nameru da odstupa od ovog svog statusa.

I Rusija i Kina bi morale da uzmu u obzir ovu okolnost, smatra Žebin, i dodaje da Rusija danas ima alternativu. Naime, dodaje ekspert, ili će na svojim granicama Rusija imati Severenu Koreju kao određenu tampon-zonu ili će imati američku vojsku sa nuklearnim oružjem i sistemom PRO na kinesko-korejskoj granici i korejsko-ruskoj granici.

„Ispada da je situacija upravo takva, i trebalo bi se zamisliti šta je za Rusiju bolje. Po mom mišljenju, prva varijanta bi bila bolja za bezbednost Rusije nego prisustvo američke PRO na drugoj obali reke Tuman (koja predstavlja prirodnu granicu između Kine, Severne Koreje i Rusije). A to bi se moglo desiti ako Koreja bude ujedinjena, onako kako žele Amerika i Južna Koreja“, objašnjava Žebin.

U Evropi se NATO kao vojna struktura veoma približio ruskim granicama. To će se isto desiti u Aziji, mišljenja je rukovodilac Centra korejskih studija pri Ruskoj akademiji nauka, ako Amerikanci uspeju da izdejstvuju kolaps Severne Koreje.

Uz postojanje želje, Sjedinjene Države bi mogle da se dogovore sa Severnom Korejom, ali to ne žele da rade, jer zapravo nikakve opasnosti za njih nema, a predlog za realizaciju njihovih planova u regionu ipak postoji, i oni se time koriste.

Odluka Seula i Vašingtona da u Južnoj Koreji postave američke protivraketne komplekse THAAD nije izazvala samo sporove na nivou eksperata, već i buru negodovanja u nekim regionima same Južne Koreje.

Da li je moguće da južnokorejsko rukovodstvo ne shvata na kakvom će udaru biti njihovo stanovništvo u slučaju vojnog konflikta, pita se Aleksandar Žebin i dodaje:

„Stanovnici Južne Koreje odlično razumeju da njihova zemlja nema puni suverenitet. Oružanim snagama Južne Koreje komanduju američki generali. U vreme rata južnokorejska vojska automatski prelazi pod komandu snaga SAD koje su razmeštene u Južnoj Koreji. Čitava elita ove azijske zemlje, posebno vojna, potpuno je proamerički nastrojena. Zato oni nemaju ni političku volju, ali ni želju da uopšte samostalno deluju. U Južnoj Koreji misle da će uz američke sankcije uspeti da ugase Severnu Koreju i da će se ujediniti prema sopstvenim uslovima. Oni o tome maštaju već više od 25 godina, ali dosad je nisu realizovali“.