Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 13.09.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 12.09. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 13.09.


Kijevske snage 108 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 108 puta napale teritoriju DNR. Napadali su Jasinovatu sa Vasiljevkom, Spartak i Petrovski rejon Donjecka, Dokučaevsk, kao i Sahanku i Lenjinskoe na jugu DNR.



Sinoć oko 23:oo diverzanti kijevskih snaga su u zgradi vojne komande u gradu Šahtjorsk podmetnuli eksplozivno sredstvo i aktivirali.Tom prilikom ranjen je jedan civil a oštećena su stakla na zgradi. Jutros su ukrajinski diverzanti pokušali da organizuju identičan teroristički akt u Harcizgu koji je na sreću sprečen, saopštile su vojne strukture DNR.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jedan put napale teritoriju LNR. Iz pravca grada Popasnaja napali su naselje Kalinovo. Gubitaka nije bilo.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 13.09.



Peskov: Rusija će iskoristiti sva sredstva međunarodnog prava u vezi sa Krimom - Rusija će iskoristiti sva sredstva međunarodnog humanitarnog prava za osporavanje tužbe Ukrajine u vezi sa Krimom i za zaštitu svojih interesa, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„To (tužba Ukrajine) je poznato iz medijskih izveštaja i odgovarajućih izjava zvaničnih predstavnika Kijeva. Ovde će, svakako, Rusija koristiti sva sredstva međunarodnog humanitarnog prava za osporavanje takvih zahteva i za zaštitu svojih interesa“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li je Kremlj upoznat sa činjenicom da se Ukrajina sprema da podnese zahtev u pogledu pretenzija na Krim.

Odgovarajući na pitanje da li će Rusija poštovati odluke međunarodnih sudova u vezi sa Krimom u slučaju da one budu donete u korist Ukrajine, Peskov je rekao: „Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Ako podnesu zahtev u skladu sa tim će doći do određenih pravnih protivakcija.“

Kijev će odustati od rada sa PSSE u slučaju povratka Rusije u organizaciju - Šef grupe ujedinjene evropske levice, jedne od pet vodećih grupa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Tini Koks nazvao je kontraproduktivnom nameru Kijeva da odustane od rada sa PSSE u slučaju povratka Rusije u tu organizaciju.

U utorak je ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin izjavio da bi Ukrajina mogla da odustane od rada u PSSE, ako budu obnovljena ovlašćenja ruske delegacije u toj organizaciji.

„Ukoliko se donese odluka o obnavljanju prava glasa ruske delegacije, jasno je da će Ukrajina odsustvovati u PSSE sve dok Savet Evrope ne obnovi svoje sopstvene principe“, izjavio je šef ukrajinske delegacije u PSSE Vladimir Arjev.

Komentarišući izjavu ukrajinske strane, Koks je rekao da bi „bilo kontraproduktivno ako Parlament Ukrajine odbije da radi sa Skupštinom u trenutku kada Parlament Rusije bude obnavljao svoju saradnju sa predstavnicima drugih parlamenata u PSSE“.

„Skupštini su potrebne i Ukrajina i Rusija i njihovo učešće u svim aktivnostima organizacije da bi Parlament obavljao svoje diplomatske funkcije“, dodao je on. Koks je istakao da odluku o radu u PSSE treba da donesu sami parlamentarci, a ne ministri i vlada. „Pozivam ruske kolege da se što pre vrate u Skupštinu, a moje ukrajinske kolege da ne odlaze“, zaključio je on. 

PSSE je 2014. i 2015. godine usvojila rezoluciju kojom je oduzela Rusiji pravo glasa na sednici, pravo učešća u radu statutarnih organa i u praćenju izbora. Nakon toga, Moskva je odlučila da napusti PSSE.   Puškov: Klimkinova izjava je ucena Šef odbora Državne dume Rusije za međunarodne poslove Aleksej Puškov nazvao je ucenom izjavu ministra spoljnih poslova Ukrajine Pavela Klimkina o mogućem prekidu rada Kijeva u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) ako budu obnovljena ovlašćenja ruske delegacije.

​„Klimkin je izjavio da će Ukrajina izaći iz PSSE, ako Rusiji vrate ovlašćenja. To veoma podseća na ucenu. Ali nigde Kijev neće otići — bojaće se“, napisao je Puškov na svom tviter nalogu.

Lavrov: Potrebno sa mrtve tačke pomeriti proces ispunjavanja Minskog sporazuma - Moskva je uverena u potrebu da se sa mrtve tačke pomeri proces ispunjavanja Minskog sporazuma, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tokom zajedničke konferencije za novinare sa svojim kolegom iz Luksemburga Žanom Aselbornom.

„Uvereni smo u potrebu da se sa mrtve tačke pomeri proces ispunjavanja Minskog sporazuma. Kako bi se to dogodilo i Kijev i samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku treba da pređu svoj deo puta i ispune obaveze koje su preuzeli pre pola godine“, izjavio je ruski ministar. Rusija predlaže da se razradi „mapa puta“ za paralelno jačanje bezbednosti u Donbasu i ustavnu reformu u Ukrajini, izjavio je Lavrov.

„Prema našem dubokom uverenju, pravac Kijeva da se prvo obezbedi režim potpunog prekida vatre na najmanje mesec dana, a zatim da se počne sa razgovorima o političkim aspektima Minskog sporazuma, usmeren je na odlaganje procesa na neodređeno vreme. Kao odgovor na taj pravac predlažemo da se razvije paralelna ’mapa puta‘, po kojoj bi svaki korak u jačanju režima bezbednosti bio praćen korakom unapređenja političkih reformi, pre svega u vidu tih nacrta zakona za koje je Kijev obećao da će ih razviti i usvojiti“, istakao je Lavrov.

SAD ukinule deo sankcija Rusiji koje se tiču saradnje sa „Rosoboroneksportom“ - SAD su ukinule deo sankcija Rusiji koje se tiču saradnje sa „Rosoboroneksportom“ oko projekata sa helikopterima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Ništa ih nije sprečilo da ukinu sankcije ’Rosoboroneksportu‘ u delu koji se odnosi na našu isporuku i održavanje helikoptera isporučenih Avganistanu. Oni su sami sebe saterali u ćorsokak i bili su primorani da ukinu deo sankcija“, rekao je direktor Drugog odeljenja za Aziju Ministarstva spoljnih poslova Rusije Zamir Kabulov.

On je dodao da se to tiče isporuka rezervnih delova za helikoptere. „Bez ukidanja sankcija ne može da bude servisiranja helikoptera“, naglasio je Kabulov.

Ukrajina spremna da razgovara sa Rusijom o dugu od tri milijarde dolara - Ukrajina je spremna da razgovara sa Rusijom o dugu od tri milijarde dolara, saopštio je Blumberg, pozivajući se na ukrajinskog ministra finansija Aleksandra Daniljuka.

Kijev je spreman za razgovore s Moskvom za rešavanje pitanja duga u visini od tri milijarde dolara van suda, ako za to bude „prihvatljivih osnova“, rekao je ministar finansija Aleksandar Daniljuk. On je naveo da je Ukrajina „sigurna u svoje pravne pozicije i usredsređena na pripreme za sudsku raspravu, planiranu za januar 2017. godinu“.

Ranije je ministar finansija Rusije Anton Siluanov izjavio da je Rusija spremna na vansudski dogovor sa Ukrajinom o dugu. Rusija je tužila Ukrajinu Višem sudu u Londonu u februaru ove godine. Moskva traži od Kijeva da vrati dug od tri milijarde dolara i da plati kamatu u visini od 75 miliona dolara. Do kraja prošle godine, Kijev je redovno servisirao dug, a onda je proglasio bankrot na hartije od vrednosti, koje je od nje kupila Rusija.

Lavrov i Štajnmajer razgovarali o obavezi Kijeva da zaštiti ruske diplomatske misije - Šefovi diplomatija Rusije i Nemačke Sergej Lavrov i Frank Valter Štajnmajer razgovarali su telefonom o poštovanju međunarodnih obaveza Kijeva za osiguranje bezbednosti ruskih diplomatskih misija u Ukrajini, uoči izbora za Državnu dumu 18. septembra.

„Ministri su razgovarali o različitim aspektima situacije u Ukrajini, uključujući jačanje režima prekida vatre u zoni unutar ukrajinskog konflikta. Dotaknuta su pitanja koja se tiču poštovanja ukrajinske strane međunarodnih obaveza za osiguranje bezbednosti ruskih diplomatskih predstavništava u Ukrajini, posebno zbog izbora za Državnu dumu Ruske Federacije 18. septembra 2016. godine“, navodi se na zvaničnom sajtu MIP-a Rusije. 

Navedeno je da se Lavrov založio za korišćenje mogućnosti Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini za praćenje situacije oko ruske ambasade u Kijevu i generalnih konzulstava u Lavovu, Odesi, Harkovu na dan izbora. Izbori za Državnu dumu Rusije biće održani 18. septembra. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko naložio je šefu ukrajinske diplomatije Pavlu Klimkinu da informiše Rusiju o nemogućnosti sprovođenja izbora za Državnu dumu „na ukrajinskoj teritoriji“.

Cilj Ukrajine članstvo u NATO-u - Ukrajinski ministar odbrane Pavel Klimkin izjavio je da je cilj Ukrajine da do 2020. godine ispuni sve uslove kako bi se kvalifikovala da postane pretendent na članstvo u NATO-u.

Prema rečima ukrajinskog ministra odbrane, Ukrajina na članstvo u NATO-u ne gleda kao na garanciju bezbednosti, već kao na mogućnost da podigne standard oružanih snaga zemlje na nivo Severnoatlantske alijanse. Klimkin je takođe ocenio da članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno podržava daleko više građana nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina.

„Pre tri godine podrška članstvu je iznosila 19 odsto, dok sada ona iznosi više od 60“, rekao je on. Vrhovna rada je krajem 2014. godine unela izmene u dva zakona kojom se ukida nesvrstani status zemlje, dok je godinu dana kasnije predsednik Ukrajine Petro Porošenko potpisao dokument sa NATO-om o odbrambeno-tehničkoj saradnji.

Rusija protiv davanja nove tranše kredita MMF-a Ukrajini - Ruski predstavnik u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) glasaće protiv davanja nove tranše kredita Ukrajini, izjavio je ministar finansija Rusije Anton Siluanov.

Rusija smatra neosnovanom odluku MMF-a prema kojoj je Ukrajina ispunila sve uslove za dobijanje naredne tranše kredita, rekao je on. „U zaključku MMF-a se navodi da je Ukrajina ispunila sve uslove za dobijanje nove tranše kredita. Takva odluka je neosnovana i stvara uslove za buduće presedane“, istakao je ministar.

Siluanov je podsetio da Ukrajina i dalje duguje Rusiji nešto više od tri milijarde dolara. „Mi još uvek nismo dobili zvanično obaveštenje Kijeva o početku pregovora o restrukturiranju duga“, istakao je on i dodao da će Rusija nastaviti da štiti svoje interese na sudu. Rusija je tužila Ukrajinu Višem sudu u Londonu u februaru ove godine. Moskva traži od Kijeva da vrati dug od 3 milijarde dolara i da plati kamatu u visini od 75 miliona dolara.

Do kraja prošle godine Kijev je redovno servisirao dug, a onda je proglasio bankrot na hartije od vrednosti koje je od njega kupila Rusija. Pored toga, Moskva je svojevremeno saopštila da će insistirati da vraćanje duga Rusiji uđe u program pomoći MMF-a za Kijev.
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima