Vek stradanja ruskih i italijanskih graditelja tunela na Šarganu

 
Mokra Gora – Ko danas, tačno 100 godina od tog događaja, zna za tragediju sa mnoštvom stradalih kad se prilikom gradnje obrušio pružni tunel „Budim” na Šarganu? Probijali su ga usred Velikog rata zarobljeni ruski i italijanski vojnici, pod prisilom Austrougarske koja je tada namerila da kroz ove okupirane krajeve napravi prugu.

Pa ratne zarobljenike gurnula u najopasnije poslove. A kad se brdo prilikom kopanja zahtevnog tunela „Budim” iznenada sručilo, zatrpana je u njemu cela smena ruskih i italijanskih zarobljenika, oko 200 ljudi. Radove na gradnji ove pružne trase Austrougarska je potom obustavila, a nesreću koja se tu dogodila vremenom je prekrio zaborav.

U savremeno doba Šarganom vijuga turistička „ćirina” pruga i mnoge ljubitelje železnica iz celog sveta muzejski vozovi njome prevoze. U blizini te „osmice” nalazi se izletište Jatarice, a u njemu nevelika kapela, podignuta pre pet godina u znak sećanja na stradale prilikom gradnje tunela „Budim” 1916. godine.

Jedino ona svedoči o stradanju zarobljenika-graditelja, s tim što u ovoj godini ovde nije bilo zvaničnog podsećanja na stogodišnjicu te nesreće.

I sada ima nepoznanica o dešavanju kod tunela „Budim”, koji se gradio kada je Austrougarska prilikom okupacije Srbije u ratno doba železnicom htela da poveže Bosnu sa Srbijom, Vardište sa Užicem. Bila je to prva, i to neuspela, gradnja šarganske pruge.

O tome je u svojoj knjizi „Prugom preko Šargana” (izdanje 2006) slikovito pisao najpoznatiji užički etnolog dr Rade Poznanović (1924–2014).

Ta treća godina Velikog rata, navodi autor, bila je vreme nasilja okupatora nad našim narodom, terora i beznađa. Trasa pruge koju su projektovali Austrijanci išla je od Vardišta ka vrhu Šargana kroz kanjone i tesnace.

Okupatoru se mnogo žurilo, a Šargan se isprečio kao uporan gorštak, pa je valjalo kopati tunele i uvlačiti se u utrobu planine. Svuda je bio goli kamen, kremenjak na kome kramp pri udaru stvara luk varnica. Ta stara trasa nije se svuda poklapala sa današnjom trasom obnovljene šarganske pruge.

A ovde su još vidljivi tragovi podzida oko rečice Kamišine, koja je na nekoliko mesta nesvakidašnjom gradnjom podzidana.

Te zidove na svoj način gradili su zarobljeni ruski i italijanski vojnici pod kontrolom austrougarske vojske, u danima okupacije 1916. godine.

„Ima ovde jedno brdo zvano Budim, čudan imenjak velegrada na Dunavu. Kod jedva pristupačnog šarganskog Budima, podalje od sadašnje pruge, bili su ostaci davnašnjeg spomenika od grubo tesanog kamena. Nešto je pisalo na nemačkoj gotici, ali nečitko. Pri dnu spomenika u betonu bili su urezani brojevi – 1916. Dugo je u ovom kraju živela priča da su Austrougari veće grupe zarobljenih Rusa i Italijana tada dovele u okupirane krajeve Balkana da ih kao radnu snagu upotrebe za probijanje pruge”, piše Poznanović i nastavlja:

„Tako su u toku 1916. Markovo polje i proplanke ispod Šargana pritisli zarobljenički logori. Zarobljeni ruski i italijanski vojnici stanovali su po šatorima i barakama, nalik na zemunice. Od jutra do mraka kolone zarobljenih, u ritama i sa drvenim klompama na nogama, kretale su se padinama Šargana i lagano ukopavale u dubinu šarganskog masiva ispod brda Budima. Tu je, po crtežima austrijskih graditelja, trebalo probiti veliki tunel”.

Iz brda su teškim radom izvaljivane ogromne stene. „Jednog dana u toku 1916. godine, niko ne zna tačno kojeg, opet je mina potresla brdo Budim na Šarganu. Na ulazu u tunel podigla se velika prašina.

Čitav oblak. Kamenje se kršilo, ogroman breg je pošao niz padinu. Ulaz u tunel više nije postojao. Na tom mestu stajala je ogromna gomila kamena. Cela jedna smena graditelja tunela, ruskih i italijanskih zarobljenika, koja se nalazila unutra, ostala je zatrpana”, navodi autor knjige „Prugom preko Šargana”.

S obzirom da nema pouzdanih podataka o broju stradalih u dubini šarganskog masiva, kružile su pretpostavke da ih je u toj smeni bilo između 150 i 200. Stari Mokrogorci su se sećali da je u poslovima bilo više Rusa nego Italijana, ali opet tačan broj nisu znali.

Radovi na pruzi su posle tog obrušavanja tunela obustavljeni, a novu pružnu trasu kroz ovu planinu napravila je Kraljevina SHS tri godine posle Velikog rata. I tu gradnju, zna se to, pomagali su ruski neimari, izbegli iz svoje domovine nakon Oktobarske revolucije.

Zbog svega toga 2011. podignuta je u podnožju obrušenog tunela „Budim” na Šarganu ta nevelika spomen kapela, ruska kapela kako je tada nazvana. Učinjeno je to naporima Zavičajnog udruženja Mokrogoraca i uz podršku ruske ambasade, s tim što je glavni donator gradnje bio Fond „Andrej Prvozvani” iz Moskve. Kapelu su tada osveštali velikodostojnici Srpske i Ruske pravoslavne crkve.

Branko Pejović,
Politika