Eksploatacija nafte na Arktiku raste

U utorak je cena severnomorske nafte marke „Brent“ prestala da pada, i počeo je njen rast. Uprkos neizvesnosti oko odluka OPEK-a i sporazuma u Alžiru povodom daljeg regulisanja nivoa proizvodnje crnog zlata, eksploatacija nafte na Arktiku ipak raste.

Pokušaćemo da razjasnimo perspektive razvoja kapitalno intenzivne i veoma kompleksne oblasti energetskog sektora ruskog Arktika čiji se naftni potencijal procenjuje na preko 100 milijardi tona. Cene berzanskih naftnih fjučersa sa rokom isporuke u decembru u utorak su, prvi put nakon dužeg vremena, pokazale rast. Cijena sirove nafte marke „Brent“ pala je u ponedeljak na najniži nivo od 29. septembra na 48.70 dolara po barelu, kao rezultat kolebljivosti tržišta usled neizvesnosti oko odluke OPEK-a. Cijena barela američke nafte VTI, koja se koristi za proizvodnju benzina u SAD i Kanadi, porasla je na 47 dolara.

Fluktuacija berzanskih cena ne pripisuje se samo pitanju da li će OPEK doneti odluku o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte, već i sa predstojećom odlukom američkih Federalnih rezervi o visini referentne kamatne stope. Iako su informacije u vezi sa potencijalnim zamrzavanjem nivoa proizvodnje crnog zlata različite, eksploatacija nafte na Arktiku se zahuktava.

Tako je, prema podacima „Gaspromnjefta“, eksploatacija nafte na prvom i jedinom ruskom naftnom nalazištu na Arktiku za prvih 9 meseci 2016. godine iznosila 1,44 miliona tona, što je skoro 3 puta više nego u istom periodu prošle godine. Projekat je startovao 2013. godine, naftno polje se nalazi u Pečorskom moru (Nenecki autonomni okrug), a rezerve se procenjuju na oko 70 miliona tona. Projekat je započet 2013. godine, polje se nalazi u Pečorsko more (Neneckij autonomne oblasti), čije rezerve se procenjuju na 70 miliona tona. Ranije, šef Ministarstva prirodnih resursa Sergej Donskoj je rekao da platforma „Prirazlomna“ još nije dostigla pun projektovani kapacitet eksploatacije i da se tokom 2016. i 2017. godine planira uvođenje u eksploataciju još devet bunara koji će osigurati proizvodnju još pet miliona tona nafte.

Stručnjaci procenjuju naftni potencijal ruskog Arktika na preko 100 milijardi tona. Međutim, ovaj region je, što se tiče pravca razvoja industrije, veoma kompleksan i veoma kapitalno intenzivan.

„Arktička ploča bi trebalo da bude poslednja rezerva u ruskoj proizvodnji nafte. Prema našim procenama, na Arktiku će do 2030. godine biti eksploatisano 60 miliona tona nafte. Međutim, razvoj ovog sektora industrije će biti veoma skup i bio bi svrsishodan samo kada bi cena barela bila 80-100 dolara“, kaže analitičar „Sberanke“ Valerij Nesterov. Prema rečima eksperata, veoma skupa istraživanja i proizvodnja primorala su velike igrače na tržištu da obustave razvoj arktičkih naftnih polja. Tokom 2014. godine svoje projekte su zamrzli i holandsko-britanski „Šel“ i norveški „Statoil“.

Prema podacima ruskog Ministarstva energetike, cena aktiviranja jedne bušotine na Arktiku je 350-700 miliona dolara, a projektovani nivo eksploatacije je puno skromniji od procene analitičara. Tako Ministarstvo energetike planira da poveća proizvodnju nafte na Arktiku do 2030-2035. godine za 31 do 35 miliona tona.

Prema podacima istraživanja Geološkog topografskog instituta Sjedinjenih Država, na Arktiku se nalazi 13 odsto svetskih rezervi nafte. Danas tri četvrtine ovog regiona kontrolišu Kanada i Rusija, međutim, tokom 2014. godine su pokrenuti sporovi između više država oko vlasništva nad određenim teritorijama. Tako na podvodni hrid Lomonosova u Severnom ledenom okeanu pretenduju Rusija, Kanada i Danska. „Zato prava Rusije na Arktik ne određuju samo ekonomski već i geopolitički ciljevi i zadaci“, istakao je glavni ekonomista „PF kapitala“ Jevgenij Nadoršin.