Poseta Putina Japanu ima veliki značaj

Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Japanu ima veliki značaj, iako se ne može očekivati da će teritorijalni spor oko Kurilskih ostrva biti rešen u kratkom roku. Razvijanjem zajedničkih ekonomskih projekata zemlje će, međutim, moći da izgrade međusobno poverenje, smatra ruski politikolog Irina Romanova.

„Rekla bih sa 90 odsto ubeđenosti da ova poseta ima veliki značaj. Što se tiče teritorijalnog pitanja, odnosno prenošenja suvereniteta nad određenim teritorijama, to ne treba očekivati. Istovremeno, to je, naravno, određeni napredak, jer je ova poseta dugo odlagana, najzad je održana i obe strane su potvrdile da su zainteresovane za ekonomski razvoj, što je veoma važno“, smatra Romanova. Prema njenim rečima, ekonomski i društveni razvoj i politički dijalog će doprineti uspostavljanju poverenja, veoma važnog za dve zemlje koje sada ispoljavaju težnju ka političkom dijalogu.  Romanova je naglasila da je japanski premijer Šinzo Abe, prihvativši politički dijalog s Rusijom, pokazao političku volju, s obzirom na to da SAD, glavni partner Tokija, ne pozdravljaju rusko-japanske susrete.

„U geopolitičkoj situaciji koju sada vidimo u Azijsko-pacifičkom regionu, tu je i Kina koju Japan vidi kao pretnju, tu su i SAD koje nisu baš blagonaklone prema zbližavanju Tokija i Moskve jer smatraju da Japan tako može da napravi raskorak u konsolidovanju zapadnih odnosa prema Rusiji… Abe ispoljava političku volju“, navela je Romanova.

Ekspert smatra da ne treba žuriti kada je reč o rešavanju spornih pitanja između Rusije i Japana. „Zalažem se za oprez, a ne za neke nagle pokrete koji mogu da nanesu štetu“, navela je ona.

„Uverena sam da će dalje biti napretka, ali ponavljam, ništa se tu ne može rešiti na brzinu. Ako se posmatraju ispitivanja javnog mnjenja i s jedne i s druge strane, ni Japan ni Rusija nisu spremni da predaju teritoriju. Mislim da to i ne treba da bude učinjeno i da neće biti učinjeno. A što se tiče privrednog razvoja, to je dobro. I tu će biti problema, sve će se to teško dovoditi u red, jer su dve zemlje na različitim nivoima ekonomskog razvoja, tehnički činioci su drugačiji. Važno je pripremati svest i političke elite i građana dveju zemalja za moguće pomake“, dodala je Romanova.

Naučni saradnik Ruskog instituta za strateška istraživanja Julija Krjačkina smatra da je, bez obzira na dogovore postignute tokom posete ruske delegacije Japanu, prilično teško govoriti o ozbiljnom pomaku u odnosima Moskve i Tokija.

„Ovi pregovori su u svakom slučaju neophodni da bi se održao određeni nivo odnosa kako se oni ne bi prekinuli“, izjavila je Krjačkina i dodala da je „poznato da je za Abea Rusija jedan od važnih pravaca u kojima je potrebno pokazati uspeh“.

Ona je navela da su u Japanu posebno reagovali na saopštenja o zajedničkoj ekonomskoj delatnosti na Kurilima, ali, prema njenim rečima, ne treba zaboraviti da je reč samo o početku konsultacija, a ne o konkretnim sporazumima.