(Ne)realna pretnja NATO intervencijom na Balkanu

Nova NATO pretnja Srbiji, nalik onoj iz 1999, i pritisak na Republiku Srpsku ili, pak, pokušaj da se bez potrebe podignu tenzije, bez ikakvih zvaničnih poruka iz Severnoatlantskog vojnog saveza?

Informacija objavljena u zagrebačkom „Večernjem listu”, po kojoj je NATO navodno spreman da interveniše na zapadnom Balkanu kako bi se sprečile međuetničke podele i da je to zapisano u poverljivom dokumentu Severnoatlantskog pakta u koji je ova medijska kuća imala uvid, izazvala je podeljena tumačenja.

Istog dana kad se pojavio ovaj izveštaj Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, poručio je za Rojters da se zalaže za intervenciju ako bi „bile prekoračene crvene linije”, misleći na referendum o nezavisnosti RS, mada se na pitanje da li je u tom slučaju za vojno angažovanje, ogradio rečima da bi se radije držao mirnih rešenja, poput međunarodnih pritisaka.

I u dokumentu NATO-a ističe se potreba za političkom saradnjom sa Srbijom, ali se i upozorava na jačanje ruskog uticaja na srbski narod u regionu i slabu podršku tom vojnom savezu posle bombardovanja 1999.

Upitan da prokomentariše te navode, premijer Aleksandar Vučić odgovorio je da nedavno na Savetu NATO-a nije primetio nikakvo neprijateljstvo i da bez obzira na stvari iz prošlosti imamo partnerski odnos s tim savezom. Potom je i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković u intervjuu za Sputnjik rekao da ne vidi zašto bi NATO bio spreman da nas bombarduje.

„Opet su to možda neke proizvoljne ocene koje imaju sasvim drugi cilj. Lično smatram da NATO neće ponoviti grešku iz 1999”, ocenio je Diković.

Lider Dveri Boško Obradović, međutim, smatra da je skandalozno i sramno da nema nikakvog zvaničnog odgovora države na ove pretnje, a „Srbija je bezbednosno ugrožena”.

„NATO je sada rešen da uvuče Srbiju u svoje redove po svaku cenu… Vučiću je zaprećeno i da mora da se odrekne saradnje sa Ruskom Federacijom”, ocenio je Obradović.

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić smatra da najava eventualne intervencije NATO-a nema mnogo veze s realnošću i podseća da je nedavno bio u sastavu naše delegacije na Samitu NATO-a u Istanbulu te da nije mogao da čuje nikakve osuđujuće tonove prema Srbiji.

„Gotovo da bih mogao da se kladim da taj dokument iz ’Večernjeg lista’ nije autentičan, već je pokušaj da se širi propaganda u kontekstu negativnih poruka iz Hrvatske, uključujući i blokadu poglavlja 26 u pregovorima Srbije i EU. Tu bi moglo da se uklopi i optuživanje Srba da je njihova zemlja faktor nestabilnosti. A niti Srbija nekog ugrožava, niti se Srbi u regionu spremaju za destabilizovanje bilo koga”, kaže Dragišić.

Predsednik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić ističe da se, ukoliko je medijsko tumačenje dokumenta verodostojno, radi o „još jednom nespretnom i kontraproduktivnom dokumentu NATO-a”.

Podsećajući da Severnoatlantski savez nedavno jeste najavio jačanje strateške komunikacije prema srbskom narodu, on ocenjuje da je, ako je ovaj dokument deo te strategije, ona unapred osuđena na propast.

„Te poruke možda će biti dočekane s ushićenjem u Zagrebu, Sarajevu i Prištini, ali će u Srbiji, RS i većinskom delu Crne Gore samo utvrditi izuzetno negativan stav prema NATO-u. Srbi svoj stav prema NATO-u ne zasnivaju na ruskom uticaju, već na iskustvu sa bombardovanjem i ulogom u otimanju KiM”, navodi Mitić za naš list.

Kad je reč o ruskom uticaju, Zoran Dragišić ukazuje da „ozbiljne evropske države veoma dobro znaju da odnosi između Rusije i Srbije nisu pretnja”.

„Čak i zemlje koje bi eventualno optužile Srbiju imaju neuporedivo bolje odnose s Rusijom i ekonomsku razmenu. Verujem da je besmislen pokušaj da se predstavi kako Rusija preko Srbije pokušava da destabilizuje region. Za Srbiju, kao suverenu državu čija vlada vodi nezavisnu politiku, to je uvredljivo”, kaže Dragišić.

Mitić, međutim, podseća da je dokument koji se sada pojavio suprotan izjavi generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je pre tri nedelje rekao da poštuje politiku neutralnosti Srbije.

„Ako Stoltenberg nije govorio istinu i NATO i dalje ima agresivne namere, to u Srbiji nikoga neće niti iznenaditi, ni dodatno uplašiti, jer bi značilo ’status kvo’. Ako je pak govorio istinu, zašto je onda dopustio da ga jedan ovakav dokument demantuje? Beograd bi trebalo da pita NATO: ’Da li poštujete našu vojnu neutralnost ili ne? Ali ovoga puta stvarno’”, upozorava Mitić.

Na pitanje šta misli o izjavama Valentina Incka, Dragišić odgovara da ne postoji realna pretnja oružane intervencije.

„RS nije ta koja ugrožava Dejtonski sporazum, niti osporava bilo kojem narodu nešto u BiH, nego se njoj osporava. I da li je uopšte neko rekao da će raspisati referendum o nezavisnosti? Pritom, da bi NATO intervenisao moraju sve države članice da se saglase i to nije tako lako kao što Incko misli”, zaključuje Dragišić.

Nikola Belić,
Politika