Protest povodom pozivanja Zelenskog u zvaničnu posetu Srbiji

Sto javnih ličnosti izrazilo je protest zbog najavljenog dolaska predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u Srbiju. Među potpisnicima je veliki broj profesora fakulteta, advokata, književnika, novinara...

Njihovo saopštenje prenosimo u celosti.

„Mi dolepotpisani izražavamo protest protiv pozivanja Vladimira Zelenskog u zvaničnu posetu Srbiji. Osim što mu je istekao mandat predsednika nekadašnje Ukrajine pre više od dve godine, Zelenskog, kao eksponenta NATO pakta i EU, smatramo glavnim krivcem za tragični rat između Rusije i Ukrajine koji je ušao duboko u petu godinu i kojem se još ne nazire kraj.

Neprekidna represija nad ruskojezičnim stanovništvom u Ukrajini, a najpre u Donbasu, posle evromajdanskog puča u februaru 2014. godine, i to pre svega nad ruskim jezikom i kulturom, kao i progon kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, već je sama po sebi napravila situaciju koja je za Rusiju svakim danom postajala sve nepodnošljivija. Uz to, Zelenski je, očigledno uz ohrabrivanje svojih pokrovitelja, ne samo odbijao da odustane od aspiracija ka članstvu u NATO-u, već je sve otvorenije pretio da bi Ukrajina mogla da se odrekne svog nenuklearnog statusa, što je pretilo da izazove krizu bar ravnu Kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine. Zelenski se nikada nije odrekao svojih suludih ambicija - naprotiv. Uprkos svemu, već na samom početku Specijalne vojne operacije, Rusija je ponudila povlačenje na početne položaje u zamenu za osiguravanje prava za stanovništvo Donbasa - koja su već bila garantovana Minskim sporazumima koje je Ukrajina, uz podršku Zapada, uporno izbegavala da ispuni. No, uz ohrabrivanje svojih pokrovitelja posredstvom Borisa Džonsona, Zelenski je prokockao i tu šansu, i osigurao razbuktavanje krvavog rata koji je stajao života stotina hiljada građana Ukrajine, dok je milione oterao u emigraciju.

Srbija je bila prva žrtva kobne odluke o daljem širenju NATO pakta, a Ukrajina njena još tragičnija žrtva. Cinična je zamena teza optuživati Rusiju za nekakvu ”agresiju” na Ukrajinu. Naprotiv, Rusija je glavna barijera daljem širenju tog agresivnog i smrtonosnog relikta Hladnog rata, nastavljača duha Trećeg rajha, dalje ka Istoku, i smatramo da vodi suštinski isti rat kakva je vodila protiv nacističke Nemačke i njenih evropskih vazala. To postaje sve očiglednije i u samoj Ukrajini, putem državne rehabilitacije Bandere, Meljnika i drugih kolaboracionista i sve veću rasprostanjenost neonacističke ikonografije i simbolike, sve uz odobrenje Zelenskog.

Srbija se s pravom ponosi svojom antinacističkom prošlošću, pa utoliko smatramo da poziv Zelenskom u zvaničnu posetu Srbiji predstavlja tešku kompromitaciju te slavne prošlosti i da je, po prvi put svrstava na pogrešnu stranu istorije, uz realnu opasnost da se time trajno poremete viševekovni bratski odnosi s ruskim narodom i ruskom državom. To ne samo što nije u duhu srbskog naroda, već ni u skladu sa većinskim osećanjima naroda u Srbiji, što je više puta potvrđeno u raznim istraživanjima javnog mnjenja, naročito od 2022. godine. Zato verujemo da ovo protestno pismo ne odražava samo naš stav, već i stav većine naroda u Srbiji koji nije imao priliku da bude konsultovan prilikom nepotrebnog i sramotnog poziva u posetu Srbiji nastavljača neonacističke istorijske prakse, Vladimira Zelenskog.
Odluka predsednika Srbije da pozove šefa kijevskog režima da poseti Srbiju može doneti nemerljivu nacionalnu štetu zemlji, jer može trajno pokvariti odnose sa državom koja je u Savetu bezbednosti UN nepokolebljivi branilac teritorijalnog integriteta Srbije, kao i dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske. Poseta Zelenskog još jednom potvrđuje koliko je opasno kada jedan državni organ uzurpira nadležnosti koje mu po Ustavu ne pripadaju i kada se spoljna politika zemlje vodi suprotno volji ogromne većine naroda”.

Potpisnici:

1. Prof. dr Slobodan Antonić

2. Mihailo Arnaut, privrednik u penziji

3. Prof. dr Siniša Atlagić

4. Danilo Basta, akademik SANU

5. Dušan J. Bastašić, predsednik udruženja ”Jadovno 1941”, Banja Luka

6. Dr Vladan S. Bojić

7. Prof. dr Živko Bojović

8. Prof. dr Siniša Borović, general u penziji

9. Prof. dr Milan Brdar

10. Uroš Brzaković, potpredsednik udruženja ”Zavet”

11. Veljko Bućković, potpukovnik u penziji

12. Milan Vilić, analitičar

13. Prof. dr Slobodan Vladušić

14. Prof. dr Jasmina Vujić

15. Aleksandar Vujović, novinar

16. Čedomir Vukićević, penzioner MUP-a Srbije 

17. Marko Vukmirović, dipl. inž. Mašinstva

18. Vladan Vukosavljević, advokat

19. Marinko Vučinić, publicista

20. Vladan Glišić, advokat

21. Miljan Glišić, reditelj

22. Ranko Gojković, prevodilac i publicista

23. Nikola Demonja, penzioner

24. Dr Aleksandar Živković

25. Prof. dr Irina Deretić

26. Dr Vladimir Dimitrijević

27. Prof. dr Dragana Drakulić - Prijma

28. Prof. dr Jovan Dušanić

29. Prof. dr Aleksandar Đikić

30. Protojerej-stavrofor Dr Darko Ristov Đogo

31. Dr Goran Đorđević, advokat

32. Bojan Đurđević, dipl. inž poljoprivrede

33. Marko Živanović, advokat

34. Nikola Žujović, ratni vojni invalid, master socijalni radnik

35. Igor Ivanović, književnik i publicista

36. Rade Ivković, novinar

37. Dr Dušan Ilić

38. Dr Slobodan Janković, Srbski demokratski savez

39. Dr Miodrag Janjušević

40. Prof. dr Bojan Jovanović

41. Nikola Jović, politikolog i novinar

42. Dr Tatjana Jovićević, naučni savetnik

43. Dr Radovan Kalabić, pisac

44. Prof. dr Zoran Kinđić

45. Prof. dr Vanja Ković

46. Prof. dr Miloš Ković

47. Dr Vladimir Kolarić

48. Prof. dr Časlav Koprivica

49. Dr Nebojša Kočanović, lekar Esbjerg, Danska

50. Igor Krasnić, ekonomista i novinar

51. Borko Kruškonja, strukovni radiolog

52. Prof. dr Dušan Krcunović

53. Prof. dr Milan Lekić

54. Prof. dr Aleksandar Lipkovski

55. Nebojša Malić, novinar

56. Nikola Malović, književnik

57. Igor Marinković, urednik portala ”Pravda”

58. Prof. dr Savo Marković

59. Mihajlo Medenica, pisac

60. Olivera Milovanović, knjigovođa

61. Nikola Milovančev, pravnik i publicista

62. Dipl. inž. Momčilo Mirić, predsednik udruženja ”Jadovno 1941”, Beograd

63. Milutin Mićić, naučni saradnik

64. Ivan Mišić, politički konsultant

65. Julijana Mrkonja Marić, književnik

66. Dr Branislav Nadaždin, oralni hirurg

67. Želidrag Nikčević, književnik

68. Prof. dr Slobodan Orlović

69. Aleksandar Pavić, politikolog

70. Aleksandar Pavković, novinar

71. Nikola Pavlović, sociolog

72. Prof. dr Srđan Perišić

73. Prof. dr Drago Perović

74. Doc. dr Milorad Perović

75. Prof. dr Dragan Povrenović

76. Danijela Rabrenović, arhitekta

77. Dr Jagoš Raičević

78. Prof. dr Mitra Reljić

79. Slobodan Reljić, novinar i sociolog

80. Slobodan Remetić, akademik ANURS

81. Prof dr Branislav Ristivojević

82. Prof. dr Ratko Ristić

83. Saša Savićević, predsednik udruženja ”Hadži Prodan”

84. Miloslav Samardžić, ”Pogledi”

85. Prof. dr Slobodan Samardžić

86. Nebojša Sanković, preduzetnik/ dipl. matematičar

87. Prof. dr. Milomir Stepić

88. Snežana Stepić, vaspitač

89. Prof. dr Rada Stijović

90. Slobodan Stojičević, književnik i publicista

91. Vukosav Tomašević, preduzetnik

92. Mr Boško Telenta, magistar tehničke fizike

93. Doc. dr Bogdan Ubiparipović

94. Dr Dragan Hamović, naučni savetnik

95. Jovan Honda, Porodični sabor

96. Jovo Cvjetković, publicista

97. Mr Radojka Cicmil-Remetić

98. Prof. dr Zoran Čvorović

99. Prof. dr Ljiljana Čolić

100. Dr Jovana Šijaković, naučni saradnik

Izvor: Pravda