Obama i Rusija: Posle „resetovanja“ počeo da „pada sistem“

Barak Obama, 44. predsednik SAD napušta Belu kuću. Na svojoj poslednjoj konferenciji za novinare 18. januara Obama je rekao da je uvek težio konstruktivnim odnosima sa Rusijom. Međutim, krajem njegovog drugog predsedničkog mandata odnosi su prilično loši, čak su i ruske diplomate proterane iz SADpod optužbom da podrivajusvetski poredak.

Sam Obama je u toku proteklih godina u više navrata oštro govorio o Moskvi, kritikujući je za politiku prema Ukrajini i „podršku režima-ubice“ Bašara Asada u Siriji. Kremlj je odgovarao konstatovanjem rusofobije i neopravdanih pretenzija na vodeću ulogu u svetu.

Dobre namere

Odnosi između Rusije i SAD za vreme Obame nisu uvek bili ovako loši. Kada je 47-godišnji senator Ilinoisa pobedio na američkim predsedničkim izborima 2008. godine, predsednik Rusije je tada bio Dmitrij Medvedev, i Rusija je tada dočekala Obaminu pobedu sa opreznim optimizmom. Obama je tada govorio o planovima obnavljanja odnosa sa Moskvom, koji su bili u krizi posle avgustovskog rata između Rusije i Gruzije zbog Južne Osetije.

Poseban značaj je tada imalo pitanje mogućeg razmeštanja američke protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj, što je za Moskvu bilo veoma bolno pitanje, kao i sklapanje novog Sporazuma o ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-1).

Ilustracija: AP

Protivraketna odbrana – kamen spoticanja

Proces „resetovanja“ odnosa koji su pokrenuli Obama i Medvedev u prvo vreme je imao pozitivne rezultate. U aprilu 2010. godine predsednici Rusije i SAD su potpisali sporazum START-3, kojim su određena nuklearna „pravila igre“ do 2021. godine, a dve zemlje su se obavezale da u tom periodu smanje broj nuklearnih bojevih glava na 1.550, a raketa na 700. SAD su takođe, po Obaminim rečima, doprinele ulasku Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju 2012. godine.

Prvi ozbiljan udarac „resetovanju“ je zadao problem „evro-PRO“, smatra Jevgenij Minčenko, direktor komunikacionog holdinga „Minčenko Konsalting“. „I pored uspešno sklopljenog sporazuma START-3, Amerikanci su najavili sopstveni program postavljanja protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi, i to je bio početak zahlađenja odnosa“, rekao je Minčenko za „Rusku reč“. Tvrdnje Amerikanaca da je „evro-PRO“ usmeren protiv Irana, a ne protiv Rusije, nisu ubedile Moskvu.

To gledište deli Aleksej Arbatov, predsednik programa „Problemi neširenja nuklearnog oružja“ u nevladinoj organizaciji „Moskovski Karnegi centar“. „SAD su smatrale da su sistemi PRO u Istočnoj Evropi neophodan uslov za nastavak dijaloga sa Rusijom. Rusija je zbog toga, naprotiv, blokirala dijalog“, objašnjava član nevladine organizacije. U tom kontekstu je Obama postupao pragmatično rukovodeći se nacionalnim interesima SAD, smatra Arbatov. Malo je toga zavisilo od njegovih ličnih osobina.

Od Gadafija do „protesta u Bolotnoj ulici“

Usledio je niz događaja koji su se nadovezivali jedni na druge i pogoršavali odnose između dveju sila. To su „arapsko proleće“ i operacija SAD i evropskih zemalja u Libiji (2011). „Ubistvo Gadafija je u Rusiji izazvalo buru negodovanja“, podseća Arbatov. Ruske vlasti su doživele građanski rat u Libiji i njenu dezintegraciju kao posledice neodgovornosti i opasne politike koju vode SAD.

Sledeći važan događaj u degradaciji bilateralnih odnosa su bili parlamentarni izbori u Rusiji 2011. godine i masovni protesti koji su usledili. „U vreme protesta 2011-2012. godine vlasti su smatrale da se Amerikanci prilično grubo mešaju u unutrašnje poslove Rusije“, kaže Jevgenij Minčenko. Po povratku Vladimira Putina u Kremlj 2012. godine odnosi su još više zahladneli. Arbatov ističe da je Rusija počev od drugog Putinovog mandata, prvi put posle 1991. godine, odustala „od evropskog puta razvoja“. Moskva je počela da se pozicionira kao evroazijska zemlja koja ne zavisi od mišljenja Vašingtona i Zapada u celini.

Ilustracija: AP

Oblačno sa povremenim pljuskovima

Odnosi između SAD i Rusije su se konačno pokvarili 2014. godine posle sjedinjenja Krima sa Rusijom i početka građanskog rata u Ukrajini, smatra Jevgenij Minčenko. SAD su podržale Ukrajinu u njenom negodovanju zbog gubitka teritorije i uvele su ekonomske sankcije Rusiji, sa ciljem da na taj način pruže otpor „ruskoj agresiji“. Predsednik Putin je, doduše, govorio da je „resetovanje“ odnosa propalo mnogo pre Krima, tj. odmah posle Libije.

Sirijska kriza u kojoj Rusija podržava predsednika Bašara Asada, a SAD opoziciju, takođe se negativno odrazila na bilateralne odnose. Agresivna retorika je dostigla maksimum u jesen 2016. godine posle neuspelog pokušaja da se reši konflikt. „U rusko-američkim odnosima je počeo da dominira duh ’hladnog rata’ sa nagoveštajima njegovog mogućeg prerastanja u ko zna šta“, pisao je u oktobru politikolog Fjodor Lukjanov.

Sa druge strane, ističu eksperti, čak i u vreme veoma loših odnosa Rusija i SAD pokazuju da mogu sarađivati po pojedinim pitanjima. „Za vreme Obame, već u Putinovom periodu, radili smo zajedno i na nuklearnom programu Irana, i na izvoženju hemijskog oružja iz Sirije. Ta saradnja je, međutim, bila selektivna“, kaže Aleksej Arbatov. „U celini, strane su se već tada kretale u suprotnim smerovima“.

Oleg Jegorov,
Ruska reč