Libija između velikih sila: Na čijoj strani je zagonetni maršal Haftar?

Jedan od glavnih učesnika konflikta u Libiji, maršal Haftar, nekoliko puta je posetio Moskvu. Nedavno je posetio i ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“. Kontakte libijskog maršala sa Rusijom mediji su protumačili kao dokaz podrške koju Moskva pruža Libiji, što je ozbiljno uznemirilo pojedine političare na Zapadu. Pa ipak, da li Moskva ima zaista ozbiljne planove u vezi sa libijskim maršalom?

Kalifa Haftar je komandant trupa jedne od dveju libijskih vlada (one u Tobruku). On je tokom 2016. godine dva puta boravio u Moskvi – jednom u junu i drugi put u novembru, a 11. januara ove godine posetio je ruski nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ koji je napustio obale Sirije. Sa nosača aviona Haftar je pomoću video-linka razgovarao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Nešto ranije, krajem decembra, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova RF je okarakterisao Haftara kao „vodeću vojnu i političku figuru“ Libije.

Haftarovi kontakti sa Moskvom su odraženi u mnoštvu publikacija posvećenih interesima Rusije u Libiji. Govori se o mogućnosti ponavljanja „sirijskog scenarija“, tj. vojne intervencije Rusije u Libiji. Iznose se i pretpostavke da Rusija pomoću libijskog maršala želi da obezbedi još jednu vojno-pomorsku bazu u Sredozemlju, pored sirijske. Pojedinci, među kojima je i ministar spoljnih poslova Malte, idu još dalje u svojim pretpostavkama i u Haftarovim susretima sa predstavnicima ruske vlasti vide uvertiru u „katastrofalan“ građanski rat u Libiji.

Haftarova inicijativa

Sa druge strane, ruski eksperti u jedan glas tvrde da bi bilo preterano smatrati Haftara nekakvom kreaturom Moskve. Pogrešno je mišljenje da se Rusija u libijskom konfliktu uzda isključivo u ovog maršala, jer postoje i druge snage koje Moskva ima u vidu, smatra Jelena Suponjina, savetnik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI). U razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“ ona je naglasila da je sam Haftar bio inicijator svojih poseta Moskvi, mada je činjenica da su njegove inicijative sa velikim razumevanjem prihvaćene u ruskoj prestonici.

Sergej Demidenko, orijentalista iz Instituta za društvene nauke Ruske akademije za narodnu privredu i državnu administraciju (RANHiGS), skrenuo je pažnju „Ruskoj reči“ na činjenicu da Haftar sada mnogo putuje po inostranstvu. On nije posetio samo Rusiju, nego i Evropu i SAD, „svuda najavljujući zbližavanje“. Prema saznanjima ovog eksperta, cilj tih poseta je da se od Rusije dobije teško naoružanje i helikopteri. Međutim, Rusija zasada ne može da isporučuje naoružanje Libiji jer je ova zemlja od 2011. godine pod sankcijama UN.

S obzirom na biografiju libijskog maršala teško se može reći da je on štićenik Moskve. Haftar je još krajem 1980-ih kao saborac bivšeg libijskog lidera, pukovnika Muamera Gadafija, pao u nemilost posle neuspešne operacije za vreme rata u Čadu, nakon čega je otišao u SAD i tamo živeo preko 20 godina. Po mišljenju Andreja Korotajeva, istoričara orijentaliste iz Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“, „Haftar je očigledno povezan sa američkim specijalnim službama“, koje su ga jedno vreme koristile za borbu protiv Gadafija.

O tome da podrška libijskog maršala od strane SAD ne pripada prošlosti svedoče i nedavni snimci razgovora između pilota na istoku Libije, koji su procurili u javnost. Tamo Haftarove trupe, koje prema pojedinim izvorima broje oko 35.000 vojnika, ratuju protiv islamista na području Bengazija. Snimak do koga su došli libijski mediji svedoči o tome da SAD i NATO pružaju pomoć Haftaru sa baza alijanse na Siciliji i Kritu. Kasnije, posle pogibije francuskih vojnika na istoku Libije, koju je potvrdio Pariz, postalo je očigledno da Hafrara podržava i Francuska.

Slaba vlast i moćni maršal

Sa druge strane, Zapad podržava i vladu u Tripoliju. Međutim, vlasti u Tobruku i Haftar ne žele da sarađuju sa Tripolijem optužujući ga za veze sa islamistima. Vlasti u Tripoliju ne uživaju veliki autoritet u Libiji. Takozvana vlada narodnog jedinstva zasada nije kadra da izađe na kraj sa haosom u kome se Libija nalazi od svrgavanja Gadafija.

Eksperti ističu da Haftar deluje reprezentativno u poređenju sa slabim vlastima u Tripoliju. Po rečima Vasilija Kuznjecova, direktora Centra za arapska i islamska istraživanja Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, libijski maršal kontroliše značajne vojne trupe, što ga čini jednim od „najperspektivnijih kandidata“ za sticanje vlasti u celoj zemlji. Međutim, i pored velike podrške spolja on za dve godine nije uspeo da potčini islamiste na istoku, mada je nedavno zaposeo naftne luke, što je znatno pojačalo njegove pozicije. Pa ipak, on može imati ozbiljnih problema sa zapadnim libijskim plemenima. Zbog svega toga treba biti oprezan kada je reč o proceni njegovih šansi da pobedi u unutrašnjem libijskom konfliktu kome se još ne vidi kraj.

„Fantaziranje“ o ruskoj bazi

Kuznjecov ističe da Rusija teško može u doglednoj budućnosti ozbiljno računati na Haftarove poteze koji bi njoj odgovarali, s obzirom da je Libija u haosu i da nije jasno kako će se okončati konflikt. To se odnosi i na vojne baze i na obnavljanje ugovora koje je Moskva sklopila za vreme Gadafija. „To je fantaziranje. […] Očigledno je da se Rusija ne trudi da prodre duboko u Libiju, za razliku od Sirije. To bi je mnogo koštalo, bilo bi teško izvodljivo, a i sam cilj ne bi bio dovoljno jasan“, uveren je ekspert. Andrej Korotajev smatra da se dobronamernost Rusije prema Haftaru objašnjava time što se on bori protiv islamista, dok je vlada u Tripoliju u tesnoj vezi sa njima.

Moskva ima još jedan razlog da bude u dobrim odnosima sa Haftarom. Prema informacijama koje iznose mediji, on je ranije studirao ili bio na stažiranju u Sovjetskom Savezu. Prema tome, Haftar ima veze i sa Rusijom, i sa SAD, i može biti ličnost koja odgovara i jednoj i drugoj strani. Po Korotajevljevom mišljenju, posle dolaska na vlast administracije Donalda Trampa u SAD obe zemlje mogu aktivnije podržati libijskog maršala i na taj način pronaći zajednički jezik u pogledu budućnosti Libije.

Aleksej Timofejčev,
Ruska reč