Pregovori između Palestine i Izraela: još jedan pokušaj presecanja gordijevog čvora

Teškim poslom nazvao je predsednik SAD Barak Obama direktne pregovore između Palestinaca i Izraelaca, koji započinju u Vašingtonu. Previše je trnovit bio put ka dijalogu i niko se ne usuđuje da predvidi njegov ishod.
 

Američka diplomatija preuzela je na sebe ulogu koordinatora pregovaračkog procesa pošto je na proleće ove godine kvartet bliskoistočnih posrednika pozvao palesince i izraelce da se vrate na direktan dijalog bez preliminarnih uslova. Da podsetimo da osim SAD u kvartet ulaze Rusija, EU i UN.
 

Glavni cilj pregovora Benjamina Netenjahua i Mahmuda Abasa je formiranje nezavisne Palestinske države. Šef američke administracije, ispoljivši oprezni optimizam, izjavo je da se ne sme isključivati bilo koji razvoj događaja: kako uspeh, tako i neuspeh. Za Obamu posle neuspeha u Iraku i Avganistanu sada je jednostavno neophodna bilo kakva diplomatska pobeda. Zato on tako aktivno lobira za palestinsko-izraelske kontakte. I čak navodi rokove regulisanja - godinu dana. Predsedniku je važno da podigne rejting svoje stranke uoči novembarskih preliminarnih izbora za Kongres.
 

O svom viđenju perspektiva pregovora za Glas Rusije govorio je poslanik izraelskog parlamenta iz partije Likud Zev Eljkin.
 

Ne mislim da možemo biti čvrsto ubeđeni u pozitivan ishod pregovora, posebno uzimajući u ozbir to da na palestinskoj strani postoji raskol i Abas realno predstavlja samo polovinu teritorije Palestinske autonomije. Vlada Hamasa u Gazi veoma se protivi pregovorima, što, naravno, čini situaciju još složenijom.
 

Zaista, početak pregovora bio je pomračen terorističkim ispadima radikalnih islamista iz pokreta Hamas. Četvorica Izraelaca su poginula, ima ranjenih. Jedna od žrtava je trudna žena. I Abas i Netenjahu osudili su ove akcije. Ovi događaji još jednom su pokazali u kakvom kontekstu se dešava obnavljanje kontakata.
 

Palestinci i izraelci podeljeni su nepomirivim protivrečnostima. Jedino u čemu u strane saglasne jeste konsenzusna forma pregovora „dve države za dva naroda". Ali ona zahteva rešavanje mnogih pitanja, koja, u suštini i čine predmet dijaloga. Sada se kamen spoticanja sastoji u politici Izraela za formiranje jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama. Sa dijametralno suprotnih pozicija Palestinci i Izraelci prilaze pitanjima granica buduće palestinske države, podele Jerusalima i povratka izbeglica. Tu će biti vrlo složeno naći kompromis.
 

Ma koliko to zvučalo paradoksalno, ali rezultat sadašnjih pregovora može da bude očuvanje statusa kvo na Bliskom Istoku. Neće li ispasti tako da će pregovori teći radi samih pregovora, a nasilje će ostati faktor koji određuje život regiona?