Intervju - Mišel Zubenica

1. Zašto uvek više kritikujemo, a manje predlažemo rešenja ? Da li je u Srbiji “uvek kriv neko drugi” ?

To je deo mentaliteta našeg naroda, kod nas svaki pojedinac smatra da upravo on najbolje zna o svemu i da bi sve mnogo bolje uradio iako najčešće vrlo slabo poznaje tematiku koju kritikuje. Nažalost malo pojedinaca u Srbiji ima osećaj odgovornosti kao građanin te zemlje, a odgovornost podrazumeva da se pored kritike loših stvari predlažu i rešenja koja bi doprinela opštim interesima celog društva. Često svoje neuspehe opravdavamo krivicom neke druge strane, tako da često i kada se govori o lošoj situaciji u našoj državi se optužuju stranci, Zapad, međunarodne organizacije, Rusija, iako smo lošem stanju u našoj zemlji najviše doprineli mi: svojom neodgovornošću, neradom, neznanjem, korupcijom, sebičnim partikularnim interesima i odsustvom osećaja za interese šire zajednice.

2. Koje su, po Vašem mišljenju, tri najvažnije reforme koje nas očekuju?

Pre svega smatram da je najpotrebnija reforma obrazovanja koje je potpuno zastarelo i neprilagođeno vremenu u kojem živimo. U našem obrazovanju, đaci i studenti su tokom celog školovanja primorani da napamet uče stvari i informacije koje možete za sekund da nađete na internetu, vrlo retko ili uopšte ne postoji praksa da vidimo na delu šta su ti studenti ili učenici stvarno naučili i da li to svoje znanje uopšte znaju da primene. Tako se guši kreativnost koja je ključna za uspeh i razvoj u bilo kom poslu. Pored ovih nedostaka, naše obrazovanje je potpuno neprilagođeno tržištu rada, svake godine na fakultete se upisuje na stotine pravnika, politikologa, filozofa, koji vrlo teško pronalaze posao ali zato imamo veliki deficit što se tiče diplomiranih IT inženjera a sve je više radnih mesta u toj industriji. Pored reforme obrazovanja, smatram da je preko potrebna reforma zdravstvenog sistema koji se trenutno nalazi na začelju Evrope, kao i državne birokratije koja treba da bude više efikasnija, profesionalnija i jeftinija.


3. Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno pokrenuo društveni dijalog o Kosovu. Da li smo kao društvo spremni i dorasli jednoj razmeni stavova i mišljenja na nivou nacije?

Mislim da kao društvo još uvek nismo sazreli da na jedan demokratski i civilizovan način, bez uvreda, raspravljamo o najvažnijim temama na takav način, to se vidi iz svakodnevnice, koja je prepuna najprimitivnijih sukoba u javnom životu. Potrebno je da se  o ključnim temama za našu državu kao što je status Kosova i Metohije,  čuje mišljenje što više ljudi iz svih slojeva društva, ali da taj dijalog bude konkstruktivan i da dovede do nacionalnog konsenzusa, a ne da bude destruktivan i da izazove još veće podele u našem narodu.


4. Da li je moguć konsenzus vlasti i opozicije oko ključnih nacionalnih interesa ?

Nažalost smatram da nije i da je delovanjem političkih stranaka u Srbiji na nabolji način iskazana viševekovna nesloga srbskog naroda. Vođe političkih partija neretko stavljaju interes svojih stranaka ispred interesa države, sujete i rivalstva su ogromna, tako da ostaje veoma malo prostora za dogovor vlasti i opozicije oko ključnih tema za naš narod. Takođe, velike su i ideološke razlike u političkoj eliti kada je reč o nacionalnim temama, tako da dok jedni sviraju gusle, prepričavaju narodne pesme iz kosovskog ciklusa i zalažu se za, na neki način, tihu izolaciju Srbije od sveta, drugi smatraju da smo najgori narod, kriv za sve ratove u 20. veku i da se trebamo odreći našeg identiteta zbog međunarodnih integracija. Moramo da shvatimo da ništa nije crno-belo, i da donesemo jedinstveni nacionalni program poput Načertanija iz 19-og veka koji će biti zvaničan dokument naše Vlade i Narodne skupštine, i koji će se sprovoditi bez obzira koja politička opcija bude na vlasti.

5. Koliko je Srbija daleko - ili blizu – Evropskoj uniji u ovom trenutku?

Srbija će morati još mnogo toga  da uradi kako bi došla pred vrata Evropske unije. Otvaranje poglavlja ide dosta sporo, potrebno je mnogo toga još uraditi u oblasti reforme pravosuđa, ekologiji, oblasti ljudskih prava, rešavanju bilateralnih problema sa susednim država a posebno velika prepreka će biti pitanje Kosova. Takođe, zabrinjavajući su  glasovi i najave zvaničnika EU da u bliskom periodu neće biti prijema novih članica.


6. Da li su mladi ljudi u Srbiji u dovoljnoj meri uključeni u javni život i donošenje odluka?

Mladi u Srbiji su nažalost u velikoj meri isključeni iz procesa donošenja odluka, a to je zato jer do sada nije došlo do smene generacija u javnom životu, pogotovo u političkoj eliti, gde vidimo jedne te iste ljude već 30 godina. Glas mladih se na svaki način potiskuje, sabotira se njihov napredak u društvenoj hijerarjiji, nemaju priliku da pokažu svoje kvalitete, što nažalost dovodi do odlaska velikog broja mladih ljudi iz Srbije. Zato mladi trebaju da se organizuju i sami izbore za popravljanje svog položaja u društvu.