Referendum u Moldaviji i sudbina zemlje

U nedelju u Moldaviji će proteći referendum o principima izbora predsednika zemlje. Građanima predstoji da odgovore na pitanje: Da li podržavate promene Ustava, koje dozvoljavaju da se presednik bira putem opštenarodnog glasanja? U slučaju pozitivnog odgovora, slični izbori mogu da se održe ove jeseni. U protivnom parlament će biti raspušten, i novi izbori će biti održani po postojećem zakonodavstvu, koje predviđa glasanje o predsendičkoj kandidaturi u parlamentu. Situaciju uoči referenduma analizira naš komentator Petar Iskenderov.
 

Uzrok održavanja plebiscita bilo je odsustvo punopravnih i delotvornih organa vlasti u Moldaviji od proleća 2009. godine - tačnije, namera određenih snaga da iskoriste nastalu situaciju radi realizacije sopstvenih dalekosežnih naciolano-državnih planova. Polazna tačka aktuelne krize bili su parlamentarni izbori u aprilu 2009. godine, posle kojih je prozapadna opozicija, nezadovoljna rezultatima, organizovala masovne nerede, koji su se pretvorili u zauzimanje zgrade predsedničke administracije i drugih državnih institucija pod parolom forsiranog objedinjenja Rumunije i Moldavije. Zatim je zemlja prošla kroz niz bojkota i kontrabojkota predsedničkih izbora, i na kraju od septembra 2009. godine već godinu dana dužnost predsednika vrši jedan od lidera alijanse Za evropsku integraciju Mihaj Gimpu.
 

Za to vreme on je stigao da uđe u sukob ne samo sa polovinom stanovništva zemlje, nezadovoljnog njegovom prorumunskom i antiruskom orijentacijom, već i sa ustavom sopstvene zemlje, čak i sa Savetom Evrope. Osnovni zakon Moldavije i preporuke SE zahtevale su od njega da raspusti parlament još u junu kako bi sproveo prevremene parlamentarne izbore. Mada je Mihaj Gimpu i drugi lideri alijanse Za evropsku integraciju, odlučio na svoj način. Pošto mu nije pošlo za rukom da progura u parlamentu kandidaturu aktuelnog predsednika, rešio je da promeni ustav da mu bude zgodan a da pri tome sačuva parlament, gde prozapadne snage za sada imaju relativnu većinu.
 

Pri tome alijansa ne krije da namerava da iskroisti predsedničku vlast ne za jačanje moldavske državnosti, već naprotiv za nasilno guranje zemlje u sastav Rumunije. Čime se još može objasniti činjenica da je Mihaj Gimpu već objavio period postoajanja Moldavske SSR u sastavu SSSR sovjetskom okupacijom? Poznata je i druga zvučna izjava gospodina Gimpua: o tome da je on došao na vlast kako bi rekao građanima istinu: Mi smo Rumuni.
 

Ova ideja se aktivno podržava u Rumuniji. Njen predsednik Trajan Besesku toliko se zalaže za ubrzano pružanje moldavskim građanima rumunskog državljanstva, da je već izazvao kritiku od strane EU. Osim toga, i u EU, i u NATO-u znaju da će prorumunski kurs vlasti u Kišinjovu imati kao posledicu zaoštravanje pridnjestrovskog problema: pri čemu novi konflikt može lako da uvuče u svoju orbitu ne samo Moldaviju i Rusiju, već i Rumuniju, Ukrajinu, Mađarsku i druge države regiona.
 

Ispod svake kritike su i stalna pozivanja pristalica velikorumunske ideje na istoriju - rekao je u razgovoru za Glas Rusije ekpert za Rumuniju Instituta za slavistiku RAN Vladilen Vinogradov. On je uveren da se radi isključivo o planovima da se proguta Moldavija i njene institucije i da se moldavska teritorija pretvori u periferiju Velike Rumunije. Zato nema nikakvih osnova da se čak teorijski govori o ravnopravnom ujedinjavanju Moldavije sa Rumunijom, apelujući na događaje iz prvog ili drugog svetskog rata:

U rumunskoj varijanti to nije ispravno, zato što su nacionalne države već postojale. Bilo je reči o privlačenju njima. A ovakvo privlačenje neizbežno će dovesti stanovnike aktuelne Moldavije, kako ruskofonsko stanovništvo, tako i same Moldavce u položaj građana drugog reda. Sve to se već dešavalo u istoriji Rumunije međuratnog perioda.
 

U uslovima permanentne unutarpolitičke krize u Moldaviji ishod referenduma nije teško prognozirati. U svakom slučaju glavni nisu procenti odaziva ili glasova, već to kako će se oni koristiti: za dobrobit moldavske državnosti i svih građana Republike ili na njihovu štetu.