Kako bi bilo g. Skote da odete na onkološko odeljenje bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji da vidite vašu pravdu na delu

Piše Zoran Šaponjić,

Američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota, umesto na Kongres srbsko-američkog prijateljstva, pod hitno bi trebalo odvesti na onkološko odeljenje bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji da uživo vidi rezultate „izazova i neslaganja“ između dve zemlje, kako g. ambasador pre neki dan, diplomatski, licemerno, opisa NATO bombardovanje Srbije 1999. godine.

Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot uveren je da su Srbi – guske! Da im narodno sećanje ne seže duže od dva – tri dana u prošlost i da je šaka kukuruza i pšenice bačena na sto pred njih dovoljna da im izbriše to sećanje.

Može biti da je g. ambasador i u pravu!

Pre neki dan, g. ambasador u Beogradu, bez ikakve reakcije, optuži Srbe da „Americi pripisuju najgore namere“ i da o njegovoj zemlji, „takozvani eksperti i neimenovani izvori“ preko medija šire najgore laži!

Američki ambasador u Srbiji koji je „za dve godine upoznao toplinu i gostoprimstvo srbskog naroda“ uveren je da je nepunih 19 godina sasvim dovoljno da Srbi zaborave sve bombe koje je, nepravedno i neopravdano, njegova zemlja bacila na našu domovinu! On takođe misli da je nepunih 19 godina sasvim dovoljno da Srbi zaborave svu decu, nevine žene, starce, muškarce, koje su njegovi zemljaci iz aviona pobili 1999. godine, da Srbi zaborave sve one patnje kojima su nepravedno i neopravdano bili izloženi, svu nepopravljivu materijalnu štetu koja nas je unazadila desetinama i desetinama godina. Američki ambasador u Srbijii takođe je uveren da je osiromašeni uranijum bačen na Srbiju lekovit i da pozitivno utiče kako na rast i razvoj naše dece tako i na naše useve, naša polja i livade.

Kako drugačije, nego ovako, protumačiti reči američkog diplomate koji je „besan“, jer se u Srbiji šire laži o njegovoj zemlji,, pa poziva „hrabre građanke i građane Srbije da brane istinu“?!?

Koju istinu Skote?

Hoćete pokvareno i licemerno da kažete, da nam podmetnete da su Srbi sami krivi za bombardovanje 1999. godine, da su zaslužili svaku tonu uranijuma bačenog na ovu zemlju? Da je ono što ste nam učinili pravedno, toliko pravedno i opravdano da će patiti i trpeti i naša deca i unuci i praunuci, da su i oni, unapred, generacijama unapred, opravdano kažnjeni?

Kako bi bilo g. Skote da ovih dana, neodložno odete na onkološko odeljenje bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji da vidite vašu pravdu na delu. Da malo vidite patnju prouzrokovanu vašim uranijumom bačenim na našu Srbiju. I da vidite američku istinu na delu.

Ili ćete možda reći da je i ovo laž, a da su lekari koji povezuju uranijum i teške bolesti sa kojima se ovaj narod suočava, i koje se kao pošast šire Srbijom, tek „takozvani eksperti“, šarlatani koji ne znaju šta pričaju i kojima je jedini cilj da lažno oklevetaju vašu zemlju?

Hoćete možda, vi Amerikanci da kažete da je patnja koju ste tako nevino pretrpeli paljenjem američke ambasade u Beogradu, jednaka, ili čak gora od patnje koju su Srbi trpeli puna tri meseca pod vašim bombama? Možda ste vi, Amerikanci, senzibilniji, osećajniji, sa izraženijim osećajem pravde i pravičnosti od nas Srba. Šta je 90 dana pod bombama za paljenje američke ambasade u Beogradu?

Iskreno rečeno, ništa drugo sem onih reči od pre par dana, o srbskim lažima o Americi od vas nisam ni očekivao. Ima u Srbiji dovoljno „hrabrih građanki i građana“ koji će na vaš poziv skočiti da „brane“ vašu, američku „istinu“.

Ja ću sa moje strane nastaviti da lažem. Svaki dan.

Zoran Šaponjić,
Iskra