Kako su sovjetske podmornice ispunile san Žila Verna

Dvadeset hiljada milja pod morem na putu oko sveta preplovile su dve sovjetske podmornice daleke 1966. godine.

Ministarstvo odbrane Rusije podsetilo je javnost na početak grupnog puta oko sveta sovjetskih nuklearnih podmornica. Bilo je to prvo putovanje takve vrste. Naime, 1966. godine su podmornice K-133 i K-116 za 52 dana obišle zemaljsku kuglu nijednom ne isplovivši na površinu. Preplovile su skoro 20.000 morskih milja ili oko 36.000 kilometara, što je blizu dužine ekvatora. Taj rekord do današnjeg dana nije oboren.

„Podmornice su imale zadatak da prouče reljef dna, mogućnosti plovidbe u okeanskim dubinama na različitim geografskim širinama i pitanja upravljanja podmornicama na značajnom rastojanju od svojih baza“, kaže se u zvaničnom saopštenju informativne službe Ministarstva odbrane RF.

Grupom podmornica komandovao je kontraadmiral Anatolij Sorokin. Torpednom podmornicom K-133 je komandovao kapetan druge klase Lav Stoljarov, a podmornicom K-116, naoružanom krstarećim raketama, kapetan druge klase Vjačeslav Vinogradov.

Iz zaliva Zapadna Lica podmornice su isplovile u Barencovo more u noći između 1. i 2. februara 1966. godine i zaplovile u pravcu Atlantskog okeana. Zadatak im je bio da nijednom ne isplove na površinu i da ih američki vojni brodovi ne primete. Za međusobnu vezu podmornice su koristile vrlo visoke frekvencije i sonare.

Najteža deonica puta je bio Drejkov prolaz koji spaja Atlantski i Tihi okean i u kome ima mnogo ledenih bregova. Sa tadašnjom tehnikom gotovo da nije bilo moguće otkriti plutajuće ledene gromade, i zato su na toj deonici podmornice pomoću radio-signala predvodili ekspedicijski brod „Gavril Saričev“ i tanker „Dunaj“. U to vreme je na području Drejkovog prolaza besnela bura. Njenu snagu su osetile i posade u podmornicama. Na dubini od 100 metara podmornice su se ljuljale kao što bi se ljuljale na površini uzburkanog mora.

Tokom plovidbe je na obe podmornice bilo vanrednih situacija, ali su sovjetski podmorničari uspeli samostalno da reše probleme ne izlazeći na površinu. U jutarnjim časovima 26. marta 1966. godine podmornice su u tehnički ispravnom stanju stigle na Kamčatku. Posle ove plovidbe šest njenih učesnika je nagrađeno zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza, a mnogi niži oficiri i mornari su nagrađeni Lenjinovim ordenom, Ordenom crvene zvezde, i Ordenom časti. Pored toga, podmornice K-133 i K-116 su proglašene za gardijske. Bio je to prvi takav slučaj posle Velikog otadžbinskog rata.

„Taj pohod je bio važna prekretnica u novoj fazi razvoja nuklearne podvodne flote Rusije koja ove godine puni 60 godina. To iskustvo je kasnije iskorišćeno u organizovanju borbene službe i dalekih pohoda naših savremenih nuklearnih podmornica“, kaže komandant Ratne mornarice Rusije, admiral Vladimir Koroljov.

Podsećamo da je naučnofantastični roman Žila Verna „20.000 milja pod morem“ posvećen podmornici „Nautilus“ sa posadom na čijem čelu je kapetan Nemo. Izraženo u današnjim merama, ta zamišljena podmornica je preplovila oko 110.000 kilometara.

Russia beyond