Patrijarh Kiril se sastao sa dalekoistočnim Korjacima

Poglavar RPC patrijarh Kiril, koji se nalazi u posseti ruskom Dalekom Istoku, sastao se sa Korjacima, malom etničkom grupom severnih naroda Rusije, koja živi za zapadu Kamčatskog poluostrva, u malom mestu Palana.

Danas se iz Petropavlovska Kamčatskog u Palanu može stići samo vazduhom. Lokalno stanovništvo praktično je u potpunosti odvojeno od kopna, živi na račun ribarstva i gorivne industrije.

Istorija naselja započela je 1697. godine, kada je u ova surova mesta stigao odred kozaka. Početkom 20. veka ovde je živelo oko 200 ljudi - uglavnom Iteljmeni i Korjaci, predstavnici malih naroda Rusije. Sada u naselju živi 3500 ljudi. Pri čemu deo njih do danas su pagani, bez obzira na pokušaje pravoslavnih sveštenika da ih upoznaju sa tekstovima Svetog Pisma. Priče o Isusu Hristu, Svetoj Trojici i Devi Mariji Korjaci slušaju sa velikom pažnjom. Ipak zatim idu šamanima i pod zvuke bubnjeva počinju da razgovaraju sa duhovima. Mada se prema pravoslavlju odnose sa posebnim poštovanjem.

Na sastanak sa Poglavarom RPC došlo je nekoliko stotina Korjaka. Patrijarha Kirila gledali su sa interesovanjem. Za neke od njih poglavar RPC je kao glavni duh koji ima materijalno obličje.

Za patrijarha Kirila susret sa Korjacima nije ništa manje interesantan, on se prvi put sastajao sa ovim iskonskim narodom Kamčatke.

Korjakija nije baš teško mesto u Rusiji. Divna priroda, bogata teritorija. Ali, naravno, postoje okolnosti po kojima se Korjakija razlikuje od drugih mesta. To je surova klima. Verovatno je potrebno roditi se ovde ili dugo živeti kako bi ova surova klima postala tvoja klima.

Po mišljenju patrijarha Kirila, ma koliko teško da živi čovek, ma koliko bila surova klima, važno je očuvati moralno načelo koje postoji u svim religijama.

Gde god da živi čovek, u Korjakiji ili u Moskvi, na kraju krajeva sve zavisi od onoga što je unutar samog čoveka, koliko je on jak, koliko ume da upravlja samim sobom. Zato što je čovek sam sebi glavni neprijatelj. Ako se život uređuje pogrešno, ako se život uređuje na osnovu životinjskog instinkta, kada čovek živi i radi samo da bi zadovoljio svoj instinkt, on sebe razara. U tom smislu sreća zavisi u mnogome od nas, mada još jednom hoću da kažem da i društvo, i država treba takođe da budu solidarni sa onima kojima je ova solidarnost posebno potrebna. I Rusija mora da pomaže malim narodima, i da pomaže takvom mestu kao što je Korjakija, gde se čuva autohtona kultura, narod  opstaje, jezik se čuva, što je neverovatno dragoceno.

RPC zajedno sa državom danas ulaže napore radi očuvanja korjačkog naroda, razvoja njegove kulture. Samim tim čuva se svet koji je zamislio Bog, smatra poglavar RPC. Bog je stvorio svet takvim da je u njemu neverovatna raznovrsnost. Da nas je On stvorio sve jednake, smestio bi nas u jednake uslove, i to ne bi bio Bji svet, ne bi bilo lepote tog sveta, podvukao je patrijarh Kiril.