„Za“ i „protiv“ vraćanja obaveznog vojnog roka

21.07.2018. god.

Za ponovno uvođenje redovnog vojnog roka, ukinutog pre sedam godina, je tri četvrtine građana Srbije. To je pokazalo nedavno istraživanje Centra za odbranu i bezbednost na uzorku od 1.117 ispitanika u 11 opština i gradova. Da je to loša ideja smatraju oni koji su u uniformi bili devedesetih.

Put od zapada do istoka Srbije – ako se njime meri raspoloženje građana prema služenju vojske – vodi nizbrdo. Dok je u Ivanjici čak 92 odsto ispitanika za vraćanje obaveznog vojnog roka, u Velikom Gradištu se tako izjasnilo svega 40 odsto.

"Možemo da kažemo da je u zapadnoj Srbiji malo ta kultura služenja vojnog roka bila zastupljenija i da su građani malo više pod uticajem te tradicije nego što je to na istoku gde su bliže sa Rumunijom i nekim drugim državama", kaže Jasmina Andrić iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.

Oni koji su rok davno odslužili prednjače u stavu da treba da bude obavezan. Jednako razmišljaju i muškarci i žene. Slede ih mladići stasali za vojsku. Povratak u kasarne najmanje žele građani od 40 do 49 godina.

"Možemo pretpostaviti da su to otprilike ljudi koji su devedestih imali oko 20 godina i oni bi trebalo da u tom periodu služe vojsku, i verovatno zbog svega toga što su preživeli devedesetih imaju malo negativniji stav prema tome od ostalih kategorija", objašnjava Andrić.

Politiku odbrane, međutim, ne kroje ankete već odbrambeni interesi. Zato se stručnjaci oslanjaju na novi Nacrt strategije odbrane koja predviđa efikasnu i profesionalnu vojsku.

"Teško je očekivati da će u skorije vreme doći do uvođenja obaveznog vojnog roka, odnosno odmrzavanja ove prakse, s obzirom na to da je pre oko dve godine tadašnji ministar odbrane rekao da je MOD izračunao da bi takvo uvođenje samo u prvoj godini iznosilo 70 milijardi dinara. Pa sada, ako uporedimo ceo budžet MOD ove godine je 70,5 milijardi dinara – što će reći da to u ovom trenutku nije ekonomski zamislivo", kaže Katarina Đokić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Realniji scenario pretočen je u zakon po kome će obuka za odbranu zemlje biti obavezna za sve građane, ali ne u formi koja je zamrznuta 2011. godine. Procenjuje se da je od tada izgubljeno pola miliona pripadnika rezervnog sastava.

Dragana Biberović, RTS

Izvor
foto: Vojska Srbije/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
vojska

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Zašto se najlojalniji sponzor Ukrajine umara od Kijeva

Poljski spor sa Ukrajinom otkriva dublji raskol oblikovan istorijom, zamorom od izbeglica i rastućim nezadovoljstvom javnosti...

Ukrajina u dosluhu sa meksičkim narko-kartelima — Moskva

Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....

„Mediji kao oružje rata – napad na Kijevsko-pečersku lavru“

Prva žrtva svakog rata je istina...

Pod Zelenskim su američke biolaboratorije u Ukrajini počele da sprovode eksperimente na ljudima – Medvedčuk

Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...

Iran: U samoj prirodi SAD je da krše obećanja

Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....

Velika Britanija ostala bez nuklearnih napadnih podmornica na moru, pišu mediji

Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....

Ostale novosti iz rubrike »