Premijer Italije na predlog Vladimira Putina odobrio Nemcima priključenje Južnom toku

U sastav operatora gasnog projekta Južni tok može da uđe nemačka energetska kompanija. To je rezultat prijateljskog razgovora u Peterburgu premijera Rusije Vladimira Putina i njegovog italijanskog kolege Silvija Berluskonija. Pitanje o novom partneru je postavio šef ruske vlade. Premijer Italije ne samo da je pristao, već i odobrio tu akciju, mada će ona za njega rezultirati brigama.

Naziv nemačke kompanie nije pomenut, ali je ipak usvojena principjelna odluka. Stvar je u tome što pri priključenju novog učesnika u sastav deoničara pri izgradnji gasovoda iz Rusije u Južnu i Centralnu Evrope po dnu Crnog mora menjaju se udeli strana, koje već učestvuju u tom projektu. Na to je skrenuo pažnju u intervjuu Glasu Rusije generalni direktor Fonda Nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

Putin nije slučajno upitao Silvija Berluskonija da li on pristaje da se Nemci priključe. Gasprom ne planira smanjenje svog udela od 50 odsto. Na račun udela Italijana su se već priključili Francuzi.  Na račun Italijana će u projektu učestvovati i Nemci.

Ekspert je takođe pretpostavio, na koju kompaniju je mislio Vladimir Putin.

Poslednje nedelje  su se čule glasine da će se proektu Južni tok priključiti kompanija Vintershol, filijala koncerna BASF.

Taj koncern već učestvuje u izgradnji gasovoda sa severo-zapada u Nemačku po dnu Baltičkog mora Severni tok.  Kompanija Vintershol aktivno sarađuje s Gaspromom u toku 20 godina.

Vladimir Putin je pomenuo temu širenja kruga učesnika projekta Južni tok maksimalno korektno, kao pretpostavku. Silvio Berluskoni je odgovorio da  će to biti pozitivan doprinos projektu.  Odobravanje znači  da će  italijanski premijer imati brige. On mora da ubedi gasnu kompaniju svoje zemlje ENI da udeli deo profita novom učesniku. Uzimajući u obzir autoritet Berluskonija, Nemci mogu da računaju na to. Od njihovog  učešća će stići i politički dividendi koje je odmah pomenuo italijanski premijer. Prema njegovim rečima, vajda se sastoji u tome da će EU ispoliti mnogo veće interesovanje prema tom projektu. Ranije je Vladimir Putin takođe isticao: ukoliko krupne evropske kompanije budu učestvovale u tom projektu, on će postati u pravom smislu reči opšteevropski.

Verovatno se događaji razvijaju u tom smeru. Radi realizacije kopnenog dela projekta su već potpisani međuvladini sporazumi s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Interesovanje prema projektu ispoljavaju  Rumunija i Makedonija. Početak izgradnje se planira za  2013.  godinu, gas će potrošači  dobiti već krajem 2015. godine.