RT: Prekomerno vreme provedeno za ekranom nepovratno utiče na mozak dece

11.12.2018. god.

Izvor: Vostok / RT

Najgore sumnje roditelja o efektima previše vremena provedenog pored ekrana na njihovo potomstvo delimično su potvrđene preliminarnim rezultatima nove studije, a efekti mogu biti dalekosežniji nego što se sumnjalo.

Deca koja provode više od dva sata ispred ekrana svakodnevno imaju slabije rezultate na testovima jezika i mišljenja, prema preliminarnim rezultatima studije iz Nacionalnog instituta za zdravlje SAD. Prva serija podataka iz studije biće objavljena sledeće godine, ali kao preliminarni zaključak, ovi rezultati su zabrinjavajući, s obzirom da prosečno dete provede šest sati dnevno na svom telefonu ili tabletu.

Studija istraživanja kognitivnog razvoja adolescentnog mozga vredna 300 miliona dolara obuhvata istraživanje na 11.874 dece starosti od 9 do 10 godina, uključujući 2.100 blizanaca.

Nisu svi preliminarni rezultati u potpunosti razumljivi dok istraživači ne dobiju više podataka. Na primer, djeca koja provode više od sedam sati dnevno ispred ekrana pokazala su se da doživljavaju preuranjeno proređivanje korteksa u poređenju sa njihovim vršnjacima koji manje borave uz elektronske uređaje . Korteks je najslabiji sloj mozga, mesto senzornog ulaza i funkcije višeg reda koja nas verovatno čini ljudima. Na prvi pogled, ovo prerano proređivanje korteksa izgleda kao još jedan razlog za paniku.

Ali istraživači su upozorili da ne možemo doneti konačne zaključke iz ovog nalaza - korelacija ne podrazumeva uzročnost, što znači da proređivanje može prouzrokovati nešto drugo osim dužeg vremena provođenja ispred ekrana.

"Ne znamo da li je to loša stvar", ističe direktor studije Gaja Dovling, objašnjavajući kako je takvo proređivanje obično povezano sa zrelim mozgom u odnosu na starost 9 i 10 godina eksperimentalnih ispitanika, i ne zna se šta to znači u mlađem mozgu.

Nisu svi naučnici čekali da rezultati daju smernice roditeljima male dece. Američka akademija pedijatrije preporučuje da roditelji izbegavaju upotrebu digitalnih medija, osim video razgovora, kod dece mlađe od 18 do 24 meseca. Dr. Dimitrij Kristakis, vodeći autor ovih smernica, objašnjava da bebe ne prenose u stvarni svet ono što vide na ekranu.

Izvor
foto: © Pixabay / asderknaster / RT/ vostok.rs

Povezane teme
medicina
istraživanje

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Planovi NATO-a za Rusiju liče na Hitlerovu „Barbarosu“ — Moskva

Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...

GEMINI I DEEP SEEK VEšTAčKA INTELIGENCIJA MENJAJU ASTRONOMIJU

Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...

Diplomatska biciklistička vožnja u Vašingtonu

Vašingtonska asocijacija biciklista (WABA) po prvi put je organizovala diplomatsku biciklističku vožnju povodom Svetskog dana bicikla, okupivši predstavnike više od 40 diplomatskih misija u Vašingtonu. Organizatori su naj...