Na Konferenciji o KiM Baburin predložio raskid Kumanovskog sporazuma

Radnim predsedništvom konferencije rukovodio je narodni poslanik Borislav Antonijević, koji je ujedno i otvorio skup. U radnom predsedništvu bili su i narodni poslanici Ivana Stamatović, Đorđe Komlenski, Ana Ivanović i Branko Lukić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić i advokat Momir Radić.

Nakon intoniranja himne Republike Srbije, učesnike i goste je najpre pozdravio ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

Govoreći o stavu Kremlja prema pitanju Kosova i Metohije, Bocan-Harčenko je poručio da je za Rusiju status pokrajine jasan i da Moskva ostaje dosledna principima međunarodnog prava.

„Za Rusiju se podrazumeva da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, to je principijelan stav“, istakao je ruski ambasador.

Bocan-Harčenko je naglasio da Rusija kosovsko pitanje posmatra pre svega u okviru međunarodnog prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema njegovim rečima, Moskva ostaje privržena stavu da se rešenje za Kosovo i Metohiju mora tražiti u okviru postojećeg međunarodnopravnog sistema, a ne jednostranim odlukama.

On je podsetio na značaj činjenice da je Rezolucija 1244 doneta u Savetu bezbednosti UN i da predstavlja važeći međunarodnopravni dokument. Posebno je ukazao na neophodnost poštovanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i prava srbskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Ruski ambasador je istakao da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, čini sve kako bi sprečila etničko čišćenje Srba na Kosovu.

„Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti UN i treba i mora da čini sve, u okviru naših odnosa sa Srbijom i podrške Srbiji, kako bi život i sudbina srbskog naroda na Kosovu, koliko je moguće, bili lakši… Činimo sve da sprečimo Prištinu da sprovede svoje namere o etničkom čišćenju Kosova. Za nas je podrška Srbiji na međunarodnom planu jedan od najvažnijih pravaca spoljne politike“, rekao je ruski ambasador, uz aplauz prisutnih.

Posle ruskog ambasadora, učesnicima se obratio profesor dr Branimir Nestorović, koji je govorio o značaju nacionalnog pamćenja i potrebi da se pitanje stradanja srbskog naroda na Kosovu i Metohiji ne potiskuje iz javnog života i institucija Srbije.

Nestorović je posebno ukazao na značaj očuvanja istorijske svesti i nacionalnog identiteta, naglašavajući da pitanje Kosova i Metohije nije samo političko i pravno pitanje, već i pitanje istorijskog i kulturnog nasleđa srbskog naroda.

Direktor srbskog odeljenja Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda Natalija Kocev je pročitala pozdravno pismo dr Valerija Aleksejeva, predsednika Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

Aleksejev je u pismu pozdravio održavanje konferencije, ističući da je pitanje Kosova i Metohije jedno od važnih pitanja savremene svetske političke agende, budući da od mira i stabilnosti na Balkanu u velikoj meri zavisi politička situacija ne samo u ovom delu kontinenta već i u Evropi u celini. Kako je naveo, upravo su na ovom prostoru započeli globalni i lokalni ratovi koji su kasnije dovodili do ogromnih stradanja čitavog čovečanstva.

Predsednik Međunarodnog fonda duhovnog jedinstva naroda posebno je naglasio da kosovski problem nije samo problem srbskog naroda, već i pitanje celokupne evropske zajednice koja želi da živi u miru. U tom kontekstu, rešavanje pitanja bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji označio je kao važan zadatak za sve zdrave i odgovorne međunarodne političke snage.

U pismu je izražena i zabrinutost zbog toga što, kako je navedeno, svetski političari danas ignorišu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, usvojenu uz podršku Ruske Federacije. Aleksejev je istakao da Rusija i dalje aktivno nastoji da obezbedi sprovođenje ove rezolucije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Potpuno i konačno sprovođenje ove rezolucije moglo bi da obezbedi mir za Srbe, kako na Balkanu, tako i u širem regionu. Međutim, zapadne zemlje tome smetaju“, navedeno je u pismu.

Aleksejev je izrazio nadu da će međunarodna zajednica čuti poruke konferencije i pozitivno reagovati, sa ciljem da se, kako je naveo, okončaju stradanja „bratskog srbskog pravoslavnog i slovenskog naroda“. Na kraju pisma učesnicima je poželeo uspeh u, kako je ocenio, njihovom „herojskom mirotvornom delu“.

Centralni deo konferencije nastavljen je izlaganjem prof. dr Sergeja Baburina, ranijeg potpredsednika Državne dume Ruske Federacije i profesora međunarodnog prava.

Baburin je nadahnuto govorio o kosovskom pitanju u širem istorijskom i međunarodnopravnom kontekstu, osvrnuvši se na položaj Srbije i srbskog naroda u međunarodnim odnosima. Posebnu pažnju posvetio je Rezoluciji 1244 i pitanju njene primene, ukazujući da međunarodni dokumenti ne mogu biti selektivno tumačeni u zavisnosti od političkih interesa pojedinih država.

Baburin je poručio da su Srbi i Rusi vekovima povezani i da dele iste tradicionalne i duhovne vrednosti. On je ocenio da je danas reč o “sukobu dobra i zla”, dodajući da Zapad istorijski nije imao dobre namere prema slovenskim narodima.

Baburin je podsetio na Drugi svetski rat i naveo da je Hitlerova Nemačka nastojala da osim Jevreja uništi i slovenske narode. Poručio je da je neophodno braniti međunarodno pravo, navodeći da je to bezakonje započelo agresijom NATO-a na Jugoslaviju.

Naglasio je da je potrebno razobličiti mit da je Kfor na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244, dodajući da Srbija treba da raskine Kumanovski sporazum na osnovu kojeg je uspostavljeno prisustvo Kfora na Kosmetu.

On je istakao da je potrebno formirati međunarodne snage, a ne snage NATO-a.

Baburin je ocenio da Evropska unija želi da Srbija prvi put ratuje protiv Rusije i da se odrekne Kosova i Metohije, ocenivši da to ne sme da se dogodi. Istakao je da Srbija ne može da se zamisli bez Pećke patrijaršije i Visokih Dečana.

On je naglasio da su Srbija i Rusija među retkim zemljama koje se suprotstavljaju Zapadu koji odbacuje tradicionalne vrednosti.

Baburin je zaključio da Srbija mora da se bori za svoje interese i da ne sme da dozvoli da je Zapad uvuče u rat protiv Rusije.

O pravnim aspektima kosovskog pitanja govorio je dr Štefan Harabin, bivši predsednik Vrhovnog suda i ministar pravde Republike Slovačke. On se osvrnuo na značaj međunarodnog prava i pravnih mehanizama koji se primenjuju u rešavanju pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Pisac i publicista Igor Ivanović govorio je na temu „Kosovski mit u 20. veku“, analizirajući mesto Kosova i Metohije u srbskoj istorijskoj svesti i način na koji je kosovsko pitanje tokom 20. veka bilo prisutno u srbskoj kulturi, politici i javnom životu.

Advokat Momir Radić izložio je temu „Kosovo i Metohija, juče, danas, sutra, do prava i pravde“, stavljajući u prvi plan pravni aspekt kosovskog pitanja i neophodnost da se borba za prava Srbije i srbskog naroda vodi argumentima međunarodnog prava.

O uzrocima progona Srba sa Kosova i Metohije govorio je doktor pravnih nauka i advokat Božidar Mitrović. On se osvrnuo na istorijske i političke procese koji su doveli do masovnog iseljavanja srbskog stanovništva i gubitka kontrole Srbije nad delom svoje teritorije.

Sudija Mihajlo Makić govorio je o sadržaju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i pitanju njenog nepoštovanja. Ukazano je na razliku između onoga što je Rezolucijom formalno predviđeno i načina na koji su njene odredbe tokom godina primenjivane na terenu.

Profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Đikić govorio je o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji iz lične perspektive i neposrednog iskustva. Posebno je ukazao na položaj srbskog stanovništva koje je, kako je naveo, decenijama izloženo političkim, bezbednosnim i društvenim pritiscima.

Skupu su prisustvovali brojni gosti iz diplomatskog, političkog, akademskog i javnog života. Među prisutnima bili su i predstavnici ambasada Belorusije,  Kazahstana i drugih zemalja, kao i predstavnik Ujedinjenih nacija, Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, i brojni drugi gosti.

Konferencija je zaključena obraćanjem profesora dr Branimira Nestorovića, uz usvajanje deset zaključaka konferencije, koji će, uz pomoć Ruske Federacije, biti prosleđeni Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Učesnici su poručili da pitanje Kosova i Metohije ostaje jedno od ključnih pitanja srpske nacionalne politike, ali i pitanje od šireg međunarodnopravnog značaja.

Zajednička nit izlaganja većine učesnika bilo je snažno insistiranje na doslednom poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, očuvanju istine o stradanju srbskog naroda i odlučnoj zaštiti srbskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Posebno je istaknuto da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije, utemeljen u njenoj istoriji, državnosti, kulturi i duhovnom nasleđu, te da njegov status ne može biti određen jednostranim aktima i mimo međunarodnog prava.

Skup u Narodnoj skupštini još jednom je pokazao da pitanje Kosova i Metohije ostaje jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja Srbije. U vremenu brojnih pritisaka i pokušaja da se istorijska istina potisne i relativizuje, očuvanje sećanja na srpske žrtve, zaštita svetinja i kulturne baštine i dosledno poštovanje međunarodnog prava predstavljaju ne samo političku i pravnu obavezu, već i pitanje nacionalnog dostojanstva i odgovornosti prema budućim generacijama.

Izvor: Dušan Opačić – Bratstvo