Penziona reforma paralisala Francusku

Francuskoj ekonomiji preti paralisanje. Na to je upozorio predsednik zemlje Nikola Sarkozi Francuze, koji već osmi dan protestvuju protiv penzione reforme.
 

Francuzi su navikli da brane svoja prava na mitinzima i štrajkovima. Ali aktuelna akcija protesta je dostigla tako kritičnu tačku da uskoro mogu da izgube svi. Zbog protestnih akcija francuska ekonomija gubi oko 300 miliona evra dnevno. To je vrlo osetan udarac posle globalne finansijske krize, istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert TV kanala Evronjuz Aleksandar Šaškov.
 

Štrajk veoma utiče na francusku privredu. To je vezano za činjenicu da štrajkači blokiraju skoro sve rafinerije nafte i skladiša goriva u Francuskoj. U zemlji se oseća akutni nedostatak benzina. Mnoge pumpe su zatvorene. Uz to vozači kamiona koji učestvuju u protestu izvode operaciju „puž". Oni pregrađuju svojim hladnjačama glavne autoputeve i kreću se vrlo polako, veštački stvarajući gužve. Uzimajući u obzir da se u Francuskoj automobilskim prevozom transportuje do 80% tereta, naravno, to se takođe krajnje negativno odražva na ekonomiju. Već su obustavljena neka gradilišta zbog nedostatka goriva, zato što se ne dovoze neophodni materijali.
 

I dok većina Francuza podržava protestni pokret, oni su na sopstvenom džepu i sopstvenom blagostanju osetili uticaj štrajkova. Zato što su svakodnevni štrajkovi, na primer u francuskog železničara koštali 72 evra. A sindikalne organizacije gube po trista hiljada evra dnevno. I kažu da ako štrajk bude trajao do kraja ove nedelje, neke francuske profesije će potrošiti na njega čitav godišnji budžet.
 

Eksperti ne isključuju da će upravo ova okolnost naterati Francuze da odustanu od daljih akcija. Između ostalog, u svakom raspletu događaja aktuelni štrajk će imati dalekosežne posledice. I ne samo u ekonomskom, već i u političkom pogledu, istakao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora Instituta za socijalne sisteme Dmitrij Badovski.
 

Pitanje penzione starosne grancie jedno je od glavnih političkih pitanja. Na današnji dan to je adut u rukama socijalista, glavnih oponenata Sarkozijeve stranke. Svojevremeno upravo socijalisti u Francuskoj spustili su starosnu granicu za penzonisanje do 60 godina. To je bilo jedno od važnih dostignuća socijalne politike, drugačije govoreći simbol razvoja socijalne države u Francuskoj, kao i superkratka radna nedelja, koju je takođe svojevremeno uvela vlada socijalista. Danas socijalisti računaju na pitanje penzione reforme kako bi izvršili politički pritisak na Sarkozija. I njegova vlada treba da shvati da se približavaju predsednički izbori, koji će biti održani u Francuskoj 2012. godine. Faktički predizborna kampanja je već počela. Izvođenje penzione reforme može da potkopa Sakozijeve šanse na reizbor 2012. godine. Ali sa druge strane, svaki pokušaj francuske vlade da odustane od penzione reforme, posle svih štrajkova i istupanja, između ostalog levih partija, takođe će se prihvatati kao poraz Sarkozija.
 

Senat Francuske uskoro treba da reši da li će biti penzione reforme. Ipak u očekivanju zemlja nije zamrla. Protestne akcije se zahuhtavaju.