Revolucionarne promene u MMF

Ministri finansija zemalja „Velike dvadesetorke“ dogovorili su se o reformi Međunarodnog monetarnog fonda. Njena suština se svodi na to da će zemlje u razvoju dobiti 2 mesta u izvršnom savetu MMF. Kako je saopštio predsednik MMF Dominik Stros-Kan, ova reforma će postati najveća u istoriji fonda.

Pitanje preraspodele kvota unutar organizacije između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju razmatra se godinu dana. Početkom oktobra 2009. godine zemlje „Velike dvadesetorke“ dogovorile su se da prepuste 5% glasova MMF zemljama s ekonomijom u razvoju. A početkom oktobra ove godine saznalo se da su zemlje Evropske Unije predložile da se ova dva od 24 mesta u izvršnom savetu MMF daju zemljama u razvoju. Sad će zemlje u razvoju moći da povećaju svoju težinu i uticaj u fondu. Ovu reformu podržavaju i SAD. Njihovi argumenti su: preraspodela kvota će dovesti do efikasnijeg mehanizma predstavljanja zemalja u fondu. Evo kako je ove procese u inervjuu za „Glas Rusije“ okarakterisao stručnjak Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAD Dmitrij Smislov.

Ove kvote se ponovno razmatraju otprilike na svakih pet godina u zavisnosti od promena udela zemalja u svetskoj ekonomiji. Niz zemalja se brže razvija. To su zemlje s tržištem, koje se formira, zemlje iz grupe BRIK – Brazil, Rusija, Indija i Kina. A kvote su ostajale ispod njihovog udela u svetskoj ekonomiji. Druge zemlje – industrijski razvijene – imaju prevelike kvote u poređenju s njihovim učešćem u svetskoj ekonomiji.

Mnogi stručnjaci smatraju da je ovaj korak mogao biti napravljen i ranije da nije bilo deviznog rata, koji se u poslednje vreme zaoštrio. Zbog toga je MMF svu svoju pažnju usmerio na problem balansiranja deviznih kurseva. Ceo svet se trudi da izbegne ozbiljne sukobe zbog valuta, istakao je Dmitrij Smislov:

Počevši od 80-ih godina svet je stupio u fazu globalizacije ekonomije, kad su sve ekonomije sveta međusobno povezane i zato se svi trude da ne dozvole ovakve devizne sukobe. Tim pre svi žele da izbegnu prerastanje ovih valutnih nesuglasica u trgovačke ratove.

Što se tiče drugih rezultata nakon sastanka ministara finansija zemalja „Velike dvadesetorke“, glavni od njih se sastoji u tome što su sve zemlje mogle da iskažu svoju poziciju. Tako je u petak održan sastanak ministara finansija i predsednika CB zemalja BRIK – Rusije, Brazila, Indije i Kine. Zemlje su se uverile da nema protivrečnosti u njihovim gledištima. Upravo takvi razgovori predstavljaju glavni cilj sličnih sastanaka rekao je za „Glas Rusije“ zamenik direktora Ekonomskog fakulteta RAN Dmitrij Sorokin.

U toku ovih susreta odvijaju se neposredni kontakti između ekonomskih vlasti različitih zemalja, koje se dogovraju na svojim pojedinačnim susretima. Na njima mogu biti postignuti izvesni dogovori. A kad su svi zajedno, ovi dogovori se mogu brže dostići.

Teme, koje su razmatrali predsednici ministarstava finansija zemalja „Velike dvadesetorke“ razmatraće se na samitu „Dvadesetorke“, koji će biti održan u Seulu 11-12. novembra.