Otmice brodova potvrđuju aktuelnost predloga Rusije o formiranju tribunala protiv pirata

Somalijski pirati su se ponovo pojavili. U noći između subote i nedelje oteli su nemački teretni brod Beluga forčun sa internacionalnom posadom. U njenom sastavu su tri građanina Rusije. Dan ranije bio je otet brod koji je prevozio komprimovani gas MV Jork, koji je pokušao da prođe opasne vode Indijskog okeana pod kontrolom, kako se ispostavilo još jednom, ne vojno-pomorske armade EU, već somalijskih razbojnika. Situaciju komentariše stručnjak za Somaliju, analitičar Glasa Rusije Georgij Kapčic.
 

Novi napadi na trgovačke brodove, kao uvek neočekivani i uglavnom uspešni, desili su se nekoliko dana pošto je predstavnik Afričkog saveza predložio SB UN da se uvede pomorska i vazdušna blokada Somalije. Sasvim nedavno tamo je razmatran predlog Rusije o formiranju međunarodnog tribunala za pirate. Obe inicijative imaju isti cilj: da se okonča sa piraterijom pored Roga Afrike. Usput da se islamisti pokreta Al-Šabab, koji pokušavaju da svrgnu vladu Mogadiša i da pretvore zemlju u uporište svetskog terorizma ostave bez puteva za isporuku oružja. Ambasador Somalije u RF Mohamed Mohamud Handule, sa kojim sam razmatrao ovu temu u etru Glasa Rusiej, smatra da ruska inicijativa treba da bude realizovana što pre. Što se tiče blokade luka i aerodroma, ona će po njemu malo šta doneti. Kao prvo, teritorija Somalije je ogromna, a obala je duga hiljade kilometara. Ona je izrezana stotinama zaliva, u kojima pirati lako kriju otete brodove. Svaki se ne može prekontrolisati, zato sa isporukama oružja, kako piratima, tako i islamistima, i dalje neće biti problema. Kao drugo i glavno, bez oslanjanja na somalijske strukture vlasti međunarodna zajednica ni sa pomorskim razbojnicima ni sa teroristima neće izaći na kraj. Ove strukture su sada slabe. Ni jedan od tri dela na koja se Somalija raspala posle kraha režima Mohameda Siada Bare 1991. godine – Somalilend i Puntlend na severu i Somali na jugu, praktično nema armiju, ni obalsku stražu. Ali želja da se izbavi od terorista i pirata postoji. To je jasno – prvi prete postojanju zemlje, drugi potkopavaju njenu ekonomiju. Aktivizacijom pirata pored obala Roga Afrike ni jedan strani brod ne pristaje u somalijske luke. Tradicionalnu izvoznu robu – stoku, kožu i banane – nema ko da odvozi. Predsednici Somali i Puntlenda Šarif Šejh Ahmed i Abdirahman Mohamed Mohamud sa kojim sam se sastajao u maju prošle godine, govorili su jedno isto: Pirati deluju na moru, ali žive na zemlji. Samo mi znamo gde su njihove baze. Pomozite nam da stanemo na noge. Delovaćemo protiv njih zajedno. Isto se tiče islamista. Ambasador Somali, odgovarajući na pitanja da li je pravedno što se međunarodna zajednica brine uglavnom za probleme pirata i ismamističku ekspanziju, dok milioni Somalijaca gladuju, diplomatski je rekao: Međunarodna zajednica vidi samo ono što je očigledno. Nažalost, jer jedan od uzroka pojave piraterije u Somaliji je totalna nezaposlenost, i reklo bi se nesposobnost ljudi da se prehrane. Tako se i hrane očajničkim razbojništvom na velikom pomorskom putu, koji je vekovima prolazio pored obala Somalije.