Za spas planete tokom života moramo zasaditi bar 30 stabala

03.09.2019. god.

Klimatski ekstremi su posledica globalnog otopljavanja, a tome su doprineli i požari u Amazonskim tropskim šumama i u Sibiru, što će imati nesagledive posledice po živi svet. Smanjuje se količina kiseonika na planeti, povećava se godišnja temperatura vazduha i utiče na porast isparavanja mora.

U prašumi Amazonije, najbrojnijem staništu biljnih i životinjskih vrsta, koja se naziva i „plućima sveta“ i koja je jedan od najvrednijih resursa koji Zemlja ima, jer proizvodi kiseonik i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, ove godine zabeleženo je više od 70.000 požara. Skoro dva puta više nego prošle godine.

„Svaka deseta vrsta koja je poznata nauci na planeti živi u amazonskim tropskim šumama, što znači da mi ugrožavamo 10 odsto populacije živog sveta. To je apsolutno nenadoknadivo. Domorodačka plemena koja žive u tropskim kišnim šumama koje su ugrožene čine oko 30 miliona ljudi“, napominje biolog Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu za RTS.

Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u Rusiji, Kanadi, Grčkoj, ozbiljno narušavaju zdravlje planete i ubrzavaju klimatske promene.

„Pojačane emisije gasova staklene bašte akumuliraće ogromne količine ugljen-dioksida, zbog čega će doći do još bržeg povećanja srednje globalne temperature, a to će još više uticati na lokalne pojave ekstrema i lagano, ali sigurno zagrevanje naše planete“, naglašava docent dr Ana Vuković, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se šume koje postoje na zemlji izgubile, emitovalo bi se deset puta više ugljen-dioksida nego sada. Najefikasniji a i najjeftiniji odgovor na klimatske promene, jeste globalno pošumljavanje.

„Da bi se dobio ekosistem sa svim svojim složenim funkcijama kakav je bio pre ovih požara, da bi dobili tu kvalitetnu tropsku šumu potrebno je više desetina godina, a da bi se uspostavio kvalitetan šumski ekosistem barem 50 do 60 godina. Svaka osoba bi u svom životu trebalo da sadi 30 do 40 stabala“, napominje profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

I dok neki uništavaju i pale šume, drugi su ozbiljno pristupili pošumljavanju. Novi Zeland je sve je bliže cilju da zasadi milijardu stabala. Etiopljani su u jednom danu uspeli da zasade više od 350 miliona stabala.

RTS

Izvor
foto: © RIA Novosti / Aleksandr Vilьf/ vostok.rs

Povezane teme
čovečanstvo
ekologija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Planovi NATO-a za Rusiju liče na Hitlerovu „Barbarosu“ — Moskva

Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...

GEMINI I DEEP SEEK VEšTAčKA INTELIGENCIJA MENJAJU ASTRONOMIJU

Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...

Diplomatska biciklistička vožnja u Vašingtonu

Vašingtonska asocijacija biciklista (WABA) po prvi put je organizovala diplomatsku biciklističku vožnju povodom Svetskog dana bicikla, okupivši predstavnike više od 40 diplomatskih misija u Vašingtonu. Organizatori su naj...