Za spas planete tokom života moramo zasaditi bar 30 stabala

03.09.2019. god.

Klimatski ekstremi su posledica globalnog otopljavanja, a tome su doprineli i požari u Amazonskim tropskim šumama i u Sibiru, što će imati nesagledive posledice po živi svet. Smanjuje se količina kiseonika na planeti, povećava se godišnja temperatura vazduha i utiče na porast isparavanja mora.

U prašumi Amazonije, najbrojnijem staništu biljnih i životinjskih vrsta, koja se naziva i „plućima sveta“ i koja je jedan od najvrednijih resursa koji Zemlja ima, jer proizvodi kiseonik i apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, ove godine zabeleženo je više od 70.000 požara. Skoro dva puta više nego prošle godine.

„Svaka deseta vrsta koja je poznata nauci na planeti živi u amazonskim tropskim šumama, što znači da mi ugrožavamo 10 odsto populacije živog sveta. To je apsolutno nenadoknadivo. Domorodačka plemena koja žive u tropskim kišnim šumama koje su ugrožene čine oko 30 miliona ljudi“, napominje biolog Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu za RTS.

Požari u Amazonskoj prašumi, ali i u Rusiji, Kanadi, Grčkoj, ozbiljno narušavaju zdravlje planete i ubrzavaju klimatske promene.

„Pojačane emisije gasova staklene bašte akumuliraće ogromne količine ugljen-dioksida, zbog čega će doći do još bržeg povećanja srednje globalne temperature, a to će još više uticati na lokalne pojave ekstrema i lagano, ali sigurno zagrevanje naše planete“, naglašava docent dr Ana Vuković, meteorolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se šume koje postoje na zemlji izgubile, emitovalo bi se deset puta više ugljen-dioksida nego sada. Najefikasniji a i najjeftiniji odgovor na klimatske promene, jeste globalno pošumljavanje.

„Da bi se dobio ekosistem sa svim svojim složenim funkcijama kakav je bio pre ovih požara, da bi dobili tu kvalitetnu tropsku šumu potrebno je više desetina godina, a da bi se uspostavio kvalitetan šumski ekosistem barem 50 do 60 godina. Svaka osoba bi u svom životu trebalo da sadi 30 do 40 stabala“, napominje profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

I dok neki uništavaju i pale šume, drugi su ozbiljno pristupili pošumljavanju. Novi Zeland je sve je bliže cilju da zasadi milijardu stabala. Etiopljani su u jednom danu uspeli da zasade više od 350 miliona stabala.

RTS

Izvor
foto: © RIA Novosti / Aleksandr Vilьf/ vostok.rs

Povezane teme
čovečanstvo
ekologija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nemačka odbija da otkrije obaveštajne podatke o sabotaži „Severnog toka“ — mediji

Kancelarija nemačkog kancelara navodno je odbila da razjasni da li je dobila upozorenja pre miniranja ruskih gasovoda...

Šestoro poginulo, desetine povređenih u ukrajinskom napadu na ruski industrijski pogon

Ukrajinske snage izvele su raketni napad na grad Kirov, izazvavši požar u industrijskom pogonu, koji je u međuvremenu ugašen, saopštile su lokalne vlasti....

Evropske elite će „same sebe uništiti“ — ruski poslanik

Oni koji žele da naoružavaju Ukrajinu i unište Rusiju sada su u manjini, izjavio je Leonid Slucki....

Ukrajina pogodila još dva skladišta ruske kompanije „Vajldberis“

Jedna radnica je poginula, a još tri osobe su u bolnici nakon noćnih napada na objekte kompanije „Vajldberis“ na jugu Rusije...

Rusija pogodila ukrajinske vojne ciljeve u Odeskoj oblasti — Ministarstvo odbrane

U noćnom napadu pogođena su dva broda, lučka infrastruktura, rezervoari sa gorivom, logistički centar i obalska raketna baterija, saopštila je Moskva...