PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE

PESMA POSVEĆENA PETROVDANU

 JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE 

Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu,

ruku što te zasadila ,  relikvija je na nebu.

Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, 

na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni .

Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo ,

nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo ,

zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda ,

ni zalogaj mu ne osta ,  zagrižene jabuke bez zube.

Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne ,

il reflektor ili sveća , Sunce  zvezda ponajveća .

Al od Sunca više gore , ti kristali  zvani suze ,

kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole ,

na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma ,

ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu ,

ti životi prekinuti sad su munje  opomene ,

petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene ..

Petrovdane , Petrovdane  i jabuko petrovačo 

na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju 

ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu 

i mladice  stignu nove , memorijom da prenesu 

ljubav oca u vekove .

Kad protrče deca  putem , sa lilama u rukama ,

da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama ,

ne palite nikad žene , te svetice naše majke ,

nosile nas  ispod pupka ,  na rukama ko naramke .

Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju ,

tu toplinu , taj zagrljaj ,  koju nađeš u žuboru i šumoru ,

ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu  tom nesoju ,

na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju .

Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi ,

da ti Sunce zorom sija ,

ti se seti Petrovdana  i spaljenih  svetih žena ,

baklja u ruci naslednika ,

škripanje zuba pred inkzizitorima .

Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš  oca ,

ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca .

Ulicom  se vatre pale , običaji to su stari ,

da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali .

Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače ,

pronesoše  vatre  putem  i jabuku neko zvaće ,

bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju ,

nego  baklje i lomače , 

gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći ,

to zverinje  nikad više ,  Pravoslavcu  ni na oči ,

niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože ,

sećajte se i pamtite , da se  monstrumi ne množe .

Slavica Jovanović novinar i književnik 

Prnjavor Mačvanski 

Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i

književnik .Autor osam   objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I

ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni

kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U

rukopisu još pet knjiga.

Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja

PESMA POSVEĆENA PETROVDANU

 JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE 

Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu,

ruku što te zasadila ,  relikvija je na nebu.

Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, 

na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni .

Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo ,

nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo ,

zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda ,

ni zalogaj mu ne osta ,  zagrižene jabuke bez zube.

Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne ,

il reflektor ili sveća , Sunce  zvezda ponajveća .

Al od Sunca više gore , ti kristali  zvani suze ,

kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole ,

na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma ,

ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu ,

ti životi prekinuti sad su munje  opomene ,

petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene ..

Petrovdane , Petrovdane  i jabuko petrovačo 

na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju 

ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu 

i mladice  stignu nove , memorijom da prenesu 

ljubav oca u vekove .

Kad protrče deca  putem , sa lilama u rukama ,

da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama ,

ne palite nikad žene , te svetice naše majke ,

nosile nas  ispod pupka ,  na rukama ko naramke .

Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju ,

tu toplinu , taj zagrljaj ,  koju nađeš u žuboru i šumoru ,

ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu  tom nesoju ,

na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju .

Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi ,

da ti Sunce zorom sija ,

ti se seti Petrovdana  i spaljenih  svetih žena ,

baklja u ruci naslednika ,

škripanje zuba pred inkzizitorima .

Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš  oca ,

ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca .

Ulicom  se vatre pale , običaji to su stari ,

da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali .

Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače ,

pronesoše  vatre  putem  i jabuku neko zvaće ,

bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju ,

nego  baklje i lomače , 

gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći ,

to zverinje  nikad više ,  Pravoslavcu  ni na oči ,

niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože ,

sećajte se i pamtite , da se  monstrumi ne množe .

Slavica Jovanović novinar i književnik 

Prnjavor Mačvanski 

Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i

književnik .Autor osam   objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I

ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni

kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U

rukopisu još pet knjiga.

Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja

PESMA POSVEĆENA PETROVDANU

 JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE 

Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu,

ruku što te zasadila ,  relikvija je na nebu.

Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, 

na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni .

Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo ,

nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo ,

zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda ,

ni zalogaj mu ne osta ,  zagrižene jabuke bez zube.

Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne ,

il reflektor ili sveća , Sunce  zvezda ponajveća .

Al od Sunca više gore , ti kristali  zvani suze ,

kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole ,

na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma ,

ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu ,

ti životi prekinuti sad su munje  opomene ,

petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene ..

Petrovdane , Petrovdane  i jabuko petrovačo 

na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju 

ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu 

i mladice  stignu nove , memorijom da prenesu 

ljubav oca u vekove .

Kad protrče deca  putem , sa lilama u rukama ,

da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama ,

ne palite nikad žene , te svetice naše majke ,

nosile nas  ispod pupka ,  na rukama ko naramke .

Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju ,

tu toplinu , taj zagrljaj ,  koju nađeš u žuboru i šumoru ,

ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu  tom nesoju ,

na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju .

Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi ,

da ti Sunce zorom sija ,

ti se seti Petrovdana  i spaljenih  svetih žena ,

baklja u ruci naslednika ,

škripanje zuba pred inkzizitorima .

Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš  oca ,

ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca .

Ulicom  se vatre pale , običaji to su stari ,

da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali .

Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače ,

pronesoše  vatre  putem  i jabuku neko zvaće ,

bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju ,

nego  baklje i lomače , 

gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći ,

to zverinje  nikad više ,  Pravoslavcu  ni na oči ,

niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože ,

sećajte se i pamtite , da se  monstrumi ne množe .

Slavica Jovanović novinar i književnik 

Prnjavor Mačvanski 

Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i

književnik .Autor osam   objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I

ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni

kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U

rukopisu još pet knjiga.

Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja

PESMA POSVEĆENA PETROVDANU

 JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE 

Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu,

ruku što te zasadila ,  relikvija je na nebu.

Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, 

na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni .

Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo ,

nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo ,

zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda ,

ni zalogaj mu ne osta ,  zagrižene jabuke bez zube.

Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne ,

il reflektor ili sveća , Sunce  zvezda ponajveća .