Špijunski skandal i pogovor

Sve okolnosti špijunskog skandala do kojeg je došlo ovog leta, još tada su bile do detalja poznate predsedniku Rusije. Ovo je saopštio sam Dmitrij Medvedev. Da podsetimo, grupa ruskih građana bila je uhapšena u SAD na osnovu optužbe za nelegalnu obaveštajnu delatnost. Ubrzo su ih Amerikanci zamenili za svoje špijune, osuđene u Rusiji.
 

Špijunski skandal od pre pola godine ponovo se našao u centru pažnje posle članaka u štampi. List Komersant napisao je da je rusku agenturu odao Amerikancima izvesni pukovnik Ščerbakov, koji je dugo služio u spoljnoj obaveštajnoj službi Rusije. Šta više, navedeni pukovnik je tobože služio u istoj upravi spoljne obaveštajne službe koja se bavi radom sa ilegalcima, tačnije mnogo je znao. Odatle i takav rezultat njegove izdaje. Kako smatraju novinari, koji su sproveli svoju istragu, izdajnik je mogao da se neutrališe, što bi sprečilo neuspeh agenture. Takva je verzija lista.
 

To da je hapšenje obaveštajaca bilo rezultat izdaje, potvrdio je još letos, posle događaja, premijer Vladimir Putin. Verzija lista Komersant nije bila novost za predsednika Dmitrija Medvedeva.
 

Za mene ono što je objavio Komersant nije novost. Za to sam saznao onog dana kada se sve desilo, sa svim atributima i ukrasima. Ali trebalo je da prođe rasprava pa da vidimo šta će da se desi. Odgovarajuće pouke iz toga treba da budu izvučene.
 

Na stvaranje komisije za istragu uzroka koji su doveli do špijunskog skandala pozvao je još potpredsednik Državne dume iz KPRF Ivan Meljnikov. Po njegovim rečima, u komisiju treba da uđu veterani naše obaveštajne službe, prekaljeni još u sovjetsko vreme, drugi profesionalci čiji patriotizam ne izaziva sumnju. I rad na povratku izgubljenih pozicija treba da teče bez suvišne galame, to nije javno pitanje, rezimirao je potpredsednik parlamenta.
 

Ipak njegov kolega iz Državne dume, član Komiteta za bezbednost Aleksandar Gurov sumnja da je istraga sličnih predmeta stvar parlamenta.
 

Smatram da se treba prema tome odnositi mirno i da ne treba gurati nos u tuđe stvari. Zato što iako sam general-potpukovnik, u KGB sam radio i u MUP-u sam radio, ali odavno sam tamo radio. Zato ne mogu da izustim: hajde, otkrijte mi sve, sve to treba da znam. Ne, stvari takve vrste pojavljuju se ne samo u našoj zemlji. To je specifični posao. Taj posao je potreban u svakoj zemlji. Da, ima neuspeha. Oni bivaju svuda, i kod nas takođe. To je tanana materija. I tu je kao kod hirurga, nemoj da naškodiš. Moramo da pružimo mogućnost da se mirno sprovede službena istraga.
 

Špijunski skandal je osvetlio novu realnost: da, hladni rat je završen, SAD i Rusija ne plairaju da ratuju, ali suparništvo obaveštajnih službi ostaje. I trajaće još dugo, smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.
 

Ako odnosi između Moskve i Vašingtona postanu isto tako tesni kao odnosi između Londona i Vašingtona, u tom slučaju, smatram, može se u principu odustati od suparništva obaveštajnih službi. Ipak za to je potrebno da među našim državama postoje saveznički odnosi. Ako govorimo u praktičnoj ravni, to očigledno treba da podrazmeva stuapnje Rusije u NATO. U bližoj perspektiv to je nemoguće zbog ogromnog broja razloga.
 

Ipak savremeni uslovi stvaraju podlogu ne samo za suparništvo, već i za saradnju ruske i američke obaveštajne službe. Pošto takve opasne pojave kao međunarodni terorizam i promet narkotika predstavljaju izazove i pretnje za obe strane. Nedavne zajedničke akcije na terotoriji Avganistana, gde su bile uništene tajne fabrike za proizvodnju narkotika, govore o tome da su specijalne službe SAD i Rusije u stanju da deluju ruku pod ruku protiv zajedničkog neprijatelja.