Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: „Mišljenje Srba nije bilo važno za Zapad“: Kakvu je ulogu odigrao Dejtonski sporazumi u sudbini Jugoslavije
28.12.2020. god.
Pre četvrt veka, nakon vojne akcije NATO-a, potpisan je Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan bosanski rat. Dokument je imao oprečne posledice. S jedne strane, sporazum je Srbima pružio autonomiju u Bosni i Hercegovini, s druge su konsolidovali nezavisnost BiH, predodređujući dalji raspad Jugoslavije. Prema ekspertima, ciljana vojno-politička intervencija Zapada odigrala je ključnu ulogu u uklanjanju jugoslovenske državnosti. Kao rezultat, analitičari veruju da je intervencija alijanse znatno pogoršala bezbednost regiona i odbacila razvoj balkanskih zemalja daleko unazad.
14. decembra 1995. godine stupio je na snagu Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (BiH), poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum.
U Parizu, u Jelisejskoj palati, dokument su potpisali predsednici Srbije Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Ceremoniji potpisivanja prisustvovali su američki predsednik Bil Klinton, ruski premijer Viktor Černomirdin, francuski predsednik Žak Širak, nemački kancelar Helmut Kol, britanski premijer Džon Mejdžor i španski premijer Felipe Gonzalez.
Ranije, 21. novembra 1995, dokument je parafiran u vojnoj bazi u Dejtonu u Ohaju. Sporazum je okončao krvavi bosanski rat u periodu 1992-1995 i poslužio kao osnova za ustavnu strukturu nezavisne Bosne.
Protivrečne posledice
Dejtonski sporazum možemo grubo podeliti na dva dela. Prvi deo posvećen je pitanjima održavanja primirja. Da bi se sprečili sukobi, na teritoriju BiH uvedene su takozvane stabilizacione snage (IFOR, kasnije SFOR), koje su brojale oko 60 hiljada ljudi pod komandom NATO-a.
Protivrečne posledice
Dejtonski sporazum možemo grubo podeliti na dva dela. Prvi deo posvećen je pitanjima održavanja primirja. Da bi se sprečili sukobi, na teritoriju BiH uvedene su takozvane stabilizacione snage (IFOR, kasnije SFOR), koje su brojale oko 60 hiljada ljudi pod komandom NATO-a.
Moskva, iako je parafirala Dejtonski sporazum, usprotivila se vojnom prisustvu alijanse u Bosni. Rusija je odlučila da u zemlju pošalje sopstvene trupe koje su brojale više od 1.000 ljudi, što je obezbedilo održavanje mira.
Drugi deo pitanja, koja su regulisana Dejtonskim sporazumom, posvećena su državnoj strukturi Bosne, koja je pre rata bila deo Jugoslavije.
Bosna i Hercegovina se faktički pretvorila u konfederaciju sa dva odvojena administrativno-teritorijalna entiteta: Muslimansko-hrvatskom federacijom BiH, koja je zauzimala 51% teritorije, i Republikom Srbskom (49%). Glavni grad Sarajevo ostao je pod kontrolom muslimana.
Kontrola nad poštivanjem civilnog dela Dejtonskog sporazuma poverena je visokom predstavniku UN-a za BiH. Dobio je pravo da poništava odluke vlasti i smenjuje republičke državnike ako, s njegove tačke gledišta, predstavljaju pretnju za bezbednost regiona.
U intervjuu za RT, Stevan Gajić, zaposleni u Institutu za evropske studije u Beogradu, primetio je da je efekat Dejtonskog sporazuma na bezbednost Balkana bio kontradiktoran.
Prema rečima stručnjaka, sporazum potpisan u Parizu zaustavio je bosanski rat u kojem je poginulo više od 100 hiljada ljudi, a trenutno ostaje garant očuvanja srpske autonomije. U isto vreme, Dejtonskom sporazumu prethodila je NATO vojna operacija "Namerna sila", a ova vojna intervencija je u velikoj meri predodredila dalji raspad Jugoslavije, navodi Gajić.
„Početkom 1990-ih, Hrvati i muslimani u Bosni ujedinili su se da bi se odvojili od Jugoslavije. Ali Srbi nisu želeli da učestvuju u ovome, što je izazvalo rat. Istovremeno, Zapad je podržavao separatističke tendencije, priznajući otcepljene države - Sloveniju, Hrvatsku, a tada je na red došla i Bosna. Ipak, važno je da su Srbi dobili autonomiju u novom državnom entitetu“, navodi Gajić.
Sarajevo tokom rata, foto: AFP © GEORGES GOBET
Četvrt veka kasnije, Moskva nastavlja da podržava očuvanje Dejtonskog sporazuma, protiveći se njegovoj reviziji. Istovremeno, ruska diplomatija ne vidi smisao u daljem postojanju institucije visokog predstavnika u BiH.
„Niko ne može osporiti činjenicu da je ovaj mehanizam (kancelarija visokog predstavnika) spoljne kontrole zamišljen kao čisto privremena mera. Postoji čak i principijelna odluka da se ona umanji, doneta još 2006. godine, ali se njena primena neprestano odlaže pod raznim izgovorima“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za list "Glas Srpske".
Kako je u komentaru za RT objasnio Džordž Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, uprkos određenim nedostacima Dejtonskog sporazuma, njegovo očuvanje omogućava Moskvi da pruži diplomatsku podršku i razvije odnose sa Republikom Srbskom.
„Dejton ima puno nedostataka. Stvoren je sistem spoljnog upravljanja, a potencijal sukoba u odnosima među zajednicama u Bosni nije nestao. Pa ipak, Dejton je nekako uravnotežio interese naroda u BiH“, objašnjava je Engelhart.
„Srbi su označeni kao krvnici“
Međutim, kako napominju istraživači, Dejtonski sporazum nije uspeo da zaustavi umešanost Zapada u unutrašnji jugoslovenski sukob. Po završetku bosanskog rata, Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici počeli su ciljano da podržavaju kosovske separatiste.
24. marta 1999. godine, pod izgovorom zaštite civila na Kosovu, države NATO-a započele su metodičko bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva u Jugoslaviji. Vojna operacija izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, odnosno predstavljala je grubo kršenje međunarodnog prava.
Beogra tokom NATO agresije, foto: © REUTERS / RT
Kontrola nad poštivanjem civilnog dela Dejtonskog sporazuma poverena je visokom predstavniku UN-a za BiH. Dobio je pravo da poništava odluke vlasti i smenjuje republičke državnike ako, s njegove tačke gledišta, predstavljaju pretnju za bezbednost regiona.
U intervjuu za RT, Stevan Gajić, zaposleni u Institutu za evropske studije u Beogradu, primetio je da je efekat Dejtonskog sporazuma na bezbednost Balkana bio kontradiktoran.
Prema rečima stručnjaka, sporazum potpisan u Parizu zaustavio je bosanski rat u kojem je poginulo više od 100 hiljada ljudi, a trenutno ostaje garant očuvanja srpske autonomije. U isto vreme, Dejtonskom sporazumu prethodila je NATO vojna operacija "Namerna sila", a ova vojna intervencija je u velikoj meri predodredila dalji raspad Jugoslavije, navodi Gajić.
„Početkom 1990-ih, Hrvati i muslimani u Bosni ujedinili su se da bi se odvojili od Jugoslavije. Ali Srbi nisu želeli da učestvuju u ovome, što je izazvalo rat. Istovremeno, Zapad je podržavao separatističke tendencije, priznajući otcepljene države - Sloveniju, Hrvatsku, a tada je na red došla i Bosna. Ipak, važno je da su Srbi dobili autonomiju u novom državnom entitetu“, navodi Gajić.
Sarajevo tokom rata, foto: AFP © GEORGES GOBET
Četvrt veka kasnije, Moskva nastavlja da podržava očuvanje Dejtonskog sporazuma, protiveći se njegovoj reviziji. Istovremeno, ruska diplomatija ne vidi smisao u daljem postojanju institucije visokog predstavnika u BiH.
„Niko ne može osporiti činjenicu da je ovaj mehanizam (kancelarija visokog predstavnika) spoljne kontrole zamišljen kao čisto privremena mera. Postoji čak i principijelna odluka da se ona umanji, doneta još 2006. godine, ali se njena primena neprestano odlaže pod raznim izgovorima“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za list "Glas Srpske".
Kako je u komentaru za RT objasnio Džordž Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, uprkos određenim nedostacima Dejtonskog sporazuma, njegovo očuvanje omogućava Moskvi da pruži diplomatsku podršku i razvije odnose sa Republikom Srbskom.
„Dejton ima puno nedostataka. Stvoren je sistem spoljnog upravljanja, a potencijal sukoba u odnosima među zajednicama u Bosni nije nestao. Pa ipak, Dejton je nekako uravnotežio interese naroda u BiH“, objašnjava je Engelhart.
„Srbi su označeni kao krvnici“
Međutim, kako napominju istraživači, Dejtonski sporazum nije uspeo da zaustavi umešanost Zapada u unutrašnji jugoslovenski sukob. Po završetku bosanskog rata, Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici počeli su ciljano da podržavaju kosovske separatiste.
„Dejtonski sporazum u to vreme (1995) bio je najoptimalnije rešenje, ali posle njih su NATO agenti počeli da potpiruju plamen separatističkog rata Albanaca na Kosovu i Metohiji, što je poslužilo kao izgovor za intervenciju alijanse 1999. godine“, kaže Gajić.
Prema medijskom analitičaru i osnivaču agencije "Imastum" Albertu Martirosjanu, pristrasno izveštavanje o bosanskom ratu od zapadnih medija odigralo je ogromnu ulogu u rešavanju pitanja vojne intervencije u Jugoslaviji 1999. godine.
„Bosanski rat možemo nazvati izvorom demonizacije srpske slike u očima zapadne javnosti. Njegova neadekvatna pokrivenost zapadnih novinara dovela je do činjenice da su Srbi bili čvrsto označeni kao jedini krvnici i davitelji slobode nacionalnih manjina, iako je okrutnost prema civilnom stanovništvu bila sa svih strana sukoba“, rekao je Martirosjan u komentaru za RT.
„Bosanski rat možemo nazvati izvorom demonizacije srpske slike u očima zapadne javnosti. Njegova neadekvatna pokrivenost zapadnih novinara dovela je do činjenice da su Srbi bili čvrsto označeni kao jedini krvnici i davitelji slobode nacionalnih manjina, iako je okrutnost prema civilnom stanovništvu bila sa svih strana sukoba“, rekao je Martirosjan u komentaru za RT.
Zauzvrat, Džordž Engelhart smatra da SAD i EU kategorički nisu bile zadovoljne nesvrstanim statusom Jugoslavije u kontekstu kolapsa bipolarnog sistema međunarodnih odnosa.
24. marta 1999. godine, pod izgovorom zaštite civila na Kosovu, države NATO-a započele su metodičko bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva u Jugoslaviji. Vojna operacija izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, odnosno predstavljala je grubo kršenje međunarodnog prava.
Beogra tokom NATO agresije, foto: © REUTERS / RT
„Akcije alijanse protivrečile su čak Severnoatlantskom ugovoru iz 1949. godine, u kojem su se zemlje NATO obavezale da neće ugroziti međunarodni mir, bezbednost i pravdu, kao i da će se uzdržati od upotrebe sile ili pretnje u međunarodnim odnosima, ako je to u suprotnosti sa ciljevima UN“, navodi se u materijalu Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije.
Uprkos izvesnim uspesima, srbska vojska nije bila u stanju da odoli zajedničkoj moći saveza. Slobodan Milošević je 3. juna bio prinuđen da pristane na politički plan poravnanja koji su mu nametnule zapadne države.
Izvor: Vostok / RT
Uprkos izvesnim uspesima, srbska vojska nije bila u stanju da odoli zajedničkoj moći saveza. Slobodan Milošević je 3. juna bio prinuđen da pristane na politički plan poravnanja koji su mu nametnule zapadne države.
Tako je Beograd odobrio vojno-tehnički sporazum, kojim se Jugoslavija obavezala da povuče svoje trupe sa teritorije Kosova i Metohije i odustane bilo kojeg oblika vojne aktivnosti.
Uprkos činjenici da proces mirnog rešavanja situacije, koji je vodio Savet bezbednosti UN, nije predvideo secesiju Kosova, 2008. većina zapadnih država priznala je nezavisnost regiona. Kao odgovor, Beograd je saopštio da nikada neće priznati suverenitet ove teritorije. Svi dalji pokušaji Zapada da nađe kompromis po ovom pitanju nisu krunisani uspehom.
Stručnjaci veruju da je uklanjanje jugoslovenske državnosti podrilo bezbednost na Balkanskom poluostrvu i dovelo do socijalno-ekonomske degradacije regiona.
„Građanski ratovi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, NATO agresija na Jugoslaviju doveli su do ogromnog broja žrtava, miliona izbeglica, masovnog razaranja. Sve ovo je bacilo nazad zemlje regiona i generalno, mnoge od njih još uvek nisu dostigle nivo razvoja iz 1990. godine (dok su još bile deo Jugoslavije)“, rezimira Engelhart.
Stručnjaci veruju da je uklanjanje jugoslovenske državnosti podrilo bezbednost na Balkanskom poluostrvu i dovelo do socijalno-ekonomske degradacije regiona.
„Građanski ratovi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, NATO agresija na Jugoslaviju doveli su do ogromnog broja žrtava, miliona izbeglica, masovnog razaranja. Sve ovo je bacilo nazad zemlje regiona i generalno, mnoge od njih još uvek nisu dostigle nivo razvoja iz 1990. godine (dok su još bile deo Jugoslavije)“, rezimira Engelhart.
Izvor: Vostok / RT
- Izvor
- Tanjug
- Potpisivanje Dejtonskog sporazuma, foto: © AFP © GERARD JULIEN / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....
Zapad se priprema za rat punog obima do 2030. godine, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško...
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Vašingtonska asocijacija biciklista (WABA) po prvi put je organizovala diplomatsku biciklističku vožnju povodom Svetskog dana bicikla, okupivši predstavnike više od 40 diplomatskih misija u Vašingtonu. Organizatori su naj...
Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
