Petnaest godina od sahrane Slobodana Miloševića

Osamnaestog marta navršilo se petnaest godina od smrti predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Predsednik Slobodan Milošević je vodio Srbiju, a potom Jugoslaviju od 1990. do 2000. godine. Period njegove vladavine je bio izuzetno težak, te je usljed separatizma republika u Jugoslaviji došlo i do raspada zemlje, a potom je izbio građanski rat. Srbija u to vreme primila stotine hiljada Srba iz bivših jugoslovenskih republika, a u vreme teške međunarodne izolacije.

Nedugo posle završetka građanskog rata zapadne sile uslovljavaju Srbiju "kapitulacijom" u Rambujeu, odnosno uvođenju NATO snaga na Kosovo. Srbija nije pristala na uslovljavanje i okupaciju zemlje i usljed toga je nastupilo bezkrupulozno bombardovanje NATO sila, neosvrćući se na činjenje zločina nad stanovništvom Jugoslavije, bombardovanjem naselja i gradova kasetnim bombama za koje do danas niko nije odgovarao. 

Šest meseci kasnije, krajem 1999. godine Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je podigao optužnicu protiv predsednika Miloševića za navodne ratne zločine i genocid.

28. juna 2001.  godine tadašnja prozapadna vlast kršeći sopstveni Ustav se potčinila zapadnim zemljama i isporučila predsednika Miloševića Haškom tribunalu i da bude još apsurdnije za Vidovdan, sveti srbski praznik.

Suđenje predsedniku Miloševiću je počelo u februaru 2002. godine. Predsednik Milošević je umro u 65. godini života od srčanog udara 11. marta 2006. godine u zatvorskoj ćeliji Haškog tribunala, gde je skoro pet godina branio dostojanstvo Jugoslavije i raskrinkavao zapadne spletke. Okolnosti njegove smrti još nisu razjašnjene.

Zanimljivo je da se tadašnja prozapadna vlast nije čak ni udostojila da predsednika sahrani uz sve pripadajuće državne počasti, verovatno plašeći se prekora sa zapada i nalogodavaca, a naravno i zbog nedostatka morala.

Sahrani predsednika Miloševića je prisustvovalo hiljade građana.