Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.
Dan primirja u Srbiji je državni praznik, a svečano i na najvišem nivou se obeležava i u zemljama pobednicama, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.
Srbija se sa ponosom i pijetetom seća na stotine hiljada civila i ratnika, nevino i junački postradalih u borbama za odbranu i oslobođenje domovine tokom četiri ratne godine – od 1914. do 1918.
Državna ceremonija polaganja venaca povodom obeležavanja 103. godišnjice potpisivanja primirja, koju organizuje Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova sa Ambasadom Srbije u Severnoj Makedoniji, biće održana na Srbskom vojničkom groblju u Bitolju.
Ceremoniju će predvoditi državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor.
U Beogradu će Dan primirja biti obeležen polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju.
Dan Primirja će u srbskoj prestonici biti obeležen i izložbom "Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva" koja će u 12 sati biti otvorena u Botaničkoj bašti "Jevremovac".
Na izložbi, koja će biti otvorena do 15. novembra posetioci će moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, koje će biti i izložene.
Nagrada "Majka Srbija" Đorđu Mihailoviću
Planirano je da čuvar srbskog vojničkog groblja iz Prvog svetskog rata, Zejtinlika u Solunu, Đorđe Mihailović primi nagradu "Majka Srbija" za izuzetan doprinos u oblasti odnosa matične države i dijaspore.
Nagradu će Mihailoviću u Konzulatu u Solunu uručiti ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Uvertira za obeležavanje praznika bilo je počasno ispaljivanje deset plotuna sa Savske terase na Kalemegdanu.
U Srbiji je ovaj dan prvi put zvanično obeležen 2012. godine.
Simbolika Natalijine ramonde
Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana, a na kojoj je srbska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.
U amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.
Izvor: RTS
- Izvor
- Tanjug
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- istorija
- godišnjica
- rat
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Poljski spor sa Ukrajinom otkriva dublji raskol oblikovan istorijom, zamorom od izbeglica i rastućim nezadovoljstvom javnosti...
Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....
Prva žrtva svakog rata je istina...
Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...
Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....
Svih pet podmornica klase „Astjut“ van je upotrebe zbog problema sa održavanjem, koje dodatno pogoršava neadekvatna infrastruktura, navodi Defence Journal....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
