Muzičari u Venecueli oborili Ginisov rekord svirajući „Srbsko-ruski marš“

21.11.2021. god.

Venecuelanska nacionalna organizacija omladinskih i dječjih orkestara, poznata kao „Sistem“, postavila je novi Ginisov rekord za najveći orkestar na svijetu, saopštila je vlada te zemlje.

Oko 12.000 muzičara je odsviralo "Srbsko-ruski marš" Petra Iljiča Čajkovskog, čime su oborili Ginisov rekord koji je postavio ruski orkestar pre dve godine.

Ministar informisanja Venecuele Fredi Nanez i ruski ambasador u Karakasu Sergej Melik Bagdašarov čestitali su muzičarima u obraćanju na državnoj televiziji.

Ekspert za Ginisovu knjigu rekorda Suzan Rejes objavila je da su venecuelanski muzičari bili uspešni u postavljanju novog rekorda.

"Slovenski marš" ili "Srbsko-ruski marš" inspirisan je Srbsko-turskim ratom 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srbije.

Kompozicija je inspirisana događajima iz Srbsko-turskog rata, 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio ga je da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata. Ponet patriotizmom, Čajkovski je ovo delo napisao i sam dirigovao na premijernom koncertu, za samo pet dana. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine i bila je toplo primljena od publike. Iako je naziv kasnije promenjen, originalni naziv dela je bio Srbsko-ruski marš.

Prvobitno je kompozitor nameravao da napiše simfonijsku fantaziju. Za nju mu je, izgleda, nedostajalo dovoljno prihvatljivih srbskih narodnih melodija. Zato je za svoju kompoziciju odabrao melodiju ruske himne „Bože, čuvaj Cara“ i tri srpske narodne pesme: „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Prag je ovo milog Srba“ i „Jer puščani prah“ (drugi deo pesme „Rado ide Srbin u vojnike“).

Melodije je našao u zbirci Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je srbski kompozitor, carskim ukazom, odlikovan ruskim Ordenom svetog Stanislava.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu, koji zamenjuje deo koji opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srbskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.

Izvor
Tanjug
foto: © Ariana Cubillos /AP Photo/ Picture alliance/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Šestoro poginulo, desetine povređenih u ukrajinskom napadu na ruski industrijski pogon

Ukrajinske snage izvele su raketni napad na grad Kirov, izazvavši požar u industrijskom pogonu, koji je u međuvremenu ugašen, saopštile su lokalne vlasti....

Evropske elite će „same sebe uništiti“ — ruski poslanik

Oni koji žele da naoružavaju Ukrajinu i unište Rusiju sada su u manjini, izjavio je Leonid Slucki....

Ukrajina pogodila još dva skladišta ruske kompanije „Vajldberis“

Jedna radnica je poginula, a još tri osobe su u bolnici nakon noćnih napada na objekte kompanije „Vajldberis“ na jugu Rusije...

Rusija pogodila ukrajinske vojne ciljeve u Odeskoj oblasti — Ministarstvo odbrane

U noćnom napadu pogođena su dva broda, lučka infrastruktura, rezervoari sa gorivom, logistički centar i obalska raketna baterija, saopštila je Moskva...