RT: EU poziva na konfiskaciju zamrznute ruske imovine

05.05.2022. god.

Sankcionisana sredstva treba da se koriste za obnovu Ukrajine, kaže predsednik Evropskog saveta

Ruska imovina koja je zamrznuta u EU u okviru sankcija Moskvi zbog sukoba sa Kijevom treba da bude zaplenjena i dodeljena za obnovu Ukrajine, izjavio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

„Apsolutno sam ubeđen da je ovo izuzetno važno ne samo za zamrzavanje imovine, već i za omogućavanje konfiskovanja, stavljanja na raspolaganje za obnovu zemlje. Lično sam u to ubeđen“, insistirao je Mišel u intervjuu novinskoj agenciji Interfaks-Ukrajina.

On je otkrio da je već rekao pravnoj službi Saveta da iznese „neke moguće ideje kako bi se pronašlo zakonsko rešenje u skladu sa principima vladavine prava, koje bi olakšalo i omogućilo oduzimanje imovine ljudi koji su sankcionisani od strane EU ili drugih zemalja u svetu.

Ponašanje na takav način trebalo bi da bude „pitanje pravičnosti, pitanje pravde“ za Brisel, dodao je on.

Međutim, Mišel je priznao da sprovođenje njegovog plana na „pravnom nivou nije tako jednostavno“.

„Postoji 27 pravnih sistema širom EU i, u mnogim državama članicama EU, potrebna je sudska odluka da bi to bilo moguće. Potrebno je vreme, to je težak i dug proces“, objasnio je on.

Ideje predsednika Evropskog saveta ponavljaju one koje je prethodno izneo Vašington. Krajem aprila, Bela kuća je predstavila niz „sveobuhvatnih predloga” koji imaju za cilj da pozovu ruske „oligarhe” na odgovornost za događaje u Ukrajini. Predlozi su uključivali „uspostavljanje pojednostavljenog administrativnog organa“ koji bi bio u stanju da konfiskuje sankcionisanu imovinu i prenese je u Kijev kako bi „popravio štetu od ruske agresije“.

Moskva je osudila te američke planove kao „ništa drugo do običnu eksproprijaciju privatne imovine koju SAD nastoje da lažno opravdaju“.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će to postati „veoma opasan presedan“, pokazujući „koliko su krhki postali svi univerzalno prihvaćeni temelji“ u oblasti prava privatne svojine, ekonomije i politike.

SAD, EU i neke druge zemlje uvele su Moskvi nekoliko rundi ekonomskih sankcija bez presedana zbog njene tekuće vojne operacije u Ukrajini. Strana aktiva Centralne banke Rusije i raznih drugih subjekata i biznismena je zamrznuta, Rusija je praktično odsečena od tržišta novca kojim dominiraju dolar i evro, a širok spektar stranih preduzeća prestao je da posluje sa zemljom.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AFP / JOHN THYS / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kijev upotrebio gotovo sva sredstva NATO-a protiv Rusije — bivši glavnokomandujući

Pristupi vojnog bloka ratovanju pokazali su se neefikasnim, ocenio je Valerij Zalužni...

Pet osoba poginulo u ukrajinskom napadu dronovima u Moskovskoj oblasti — gubernator

Najmanje još deset osoba je ranjeno u napadu u blizini grada Čehova, saopštio je gubernator Moskovske oblasti Andrej Vorobjov....

«Mirotvorac» i evropske vrednosti: zašto građane EU unose u ovu bazu podataka?

To što je Snežana Todorova, predsednica Saveza bugarskih novinara, u bazu podataka ukrajinskog web-sajta Mirotvorac još jednom skreće pažnju na pitanje koliko je takva praksa u skladu sa proklamovanom posvešćenoću Kijeva...

Momir Stojanović: Neko iz državnog aparata Srbije dostavio je Prištini moje podatke

Penzionisani general Vojske Jugoslavije Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), objavio je danas da je ponovo dobio poziv Tužilaštva za ratne zločine...