RT: Svetu preti najveća glad od Drugog svetskog rata - nemački ministar

10.05.2022. god.

Svet će se suočiti sa akutnom krizom sa hranom zbog vrtoglavog rasta cena hrane, izjavila je nemački ministar za ekonomsku saradnju i razvoj Svenja Šulce za list Bild, upozoravajući na nadolazeću glad koja nije viđena od Drugog svetskog rata. Ona je kao uzroke navela pandemiju koronavirusa i tekuću vojnu operaciju Rusije u Ukrajini.

„Situacija je veoma dramatična“, dodajući da, prema Svetskom programu za hranu UN, „više od 300 miliona ljudi“ već pati od akutne gladi i da UN moraju „ stalno revidirati” ove podatke.

Cene hrane širom sveta porasle su za trećinu i dostigle "rekordne nivoe", upozorila je Šulce, dodajući da je "gorka poruka da se suočavamo sa najgorom glađu od Drugog svetskog rata", u kojoj bi mogli da umru "milioni".

U svom saopštenju od 6. maja, Svetski program za hranu je upozorio da „44 miliona ljudi širom sveta ide ka gladovanju“ jer ukrajinsko žito ne može da stigne do njih, te su pozvali na otvaranje crnomorskih luka kako bi se žito.

Šulce je ubrzo okrivila Moskvu za razvoj događaja optužujući ruskog predsednika Vladimira Putina da „vodi rat glađu“. Ona je ustvrdila da je Rusija „ukrala žito iz Ukrajine“ i da sada koristi nacije koje zavise od ruskih i ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda tako što navodno nudi hranu samo onima koji su „nedvosmisleno proruski orijentisani“.

Ona je takođe ustvrdila da je činjenica da 40 nacija u kojima živi polovina svetske populacije, nije osudilo ruske akcije u Ukrajini, navodno zbog posledica „ranjivosti na ucene hranom“. Međutim, nije ponudila nikakve konkretne dokaze koji bi podržali ovu izjavu.

Istovremeno, ona je priznala da je fokus nekih nacija na zelenu energiju takođe doprineo nestašici hrane. Nemačka bi posebno trebalo da prestane da koristi hranu kao gorivo, predložila je ona. Do 4% takozvanog biogoriva u Nemačkoj se pravi od hrane i stočne hrane, rekla je ona, dodajući da „treba da se svede na nulu, i to ne samo u Nemačkoj, već potencijalno i na međunarodnom nivou“.

Nemačka „u rezvoare za automobile svake godine sipa 2,7 milijardi litara goriva [napravljenog] od biljnih ulja“, istakla je ona, dodajući da samo to iznosi „skoro polovinu ukrajinske proizvodnje suncokretovog ulja“.

Konflikt koji je u toku u Ukrajini izazvao je strahove od globalne nestašice žitarica jer su cene pšenice u martu skočile na višegodišnji maksimum. I Rusija i Ukrajina su glavni dobavljači pšenice i čine oko 30% svetskog izvoza.

Sredinom aprila, međutim, nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir je insistirao da je snabdevanje Kijeva „efikasnijim“ oružjem upravo ono što bi pomoglo svetu da izbegne navodno nadolazeću „globalnu glad“. Ozdemir, član izrazito proameričke/NATO stranke Alijansa 90/Zeleni, takođe je optužio Moskvu za „strategiju gladovanja“.

Čini se da se njegov stav prilično razlikuje od najmanje dve grupe nemačkih javnih ličnosti, političara i poznatih ličnosti, koje su pozvale kancelara Olafa Šolca da zaustavi isporuke oružja Ukrajini i da se umesto toga fokusira na brzo diplomatsko rešenje.

Nastavak isporuke oružja samo bi produžio patnju Ukrajinaca, kao i rizikovao potencijalno razorne posledice, od mogućeg globalnog rata do "katastrofalnog" uticaja na globalno zdravlje i klimatske promene, upozorili su koautori dva otvorena pisma. Berlin do sada nije reagovao ni na jedno pismo.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Global Look Press / imagebroker / Arco Images / Doerr / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...

GEMINI I DEEP SEEK VEšTAčKA INTELIGENCIJA MENJAJU ASTRONOMIJU

Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...

Diplomatska biciklistička vožnja u Vašingtonu

Vašingtonska asocijacija biciklista (WABA) po prvi put je organizovala diplomatsku biciklističku vožnju povodom Svetskog dana bicikla, okupivši predstavnike više od 40 diplomatskih misija u Vašingtonu. Organizatori su naj...

Tramp zapretio Netanjahuu povlačenjem podrške — AXIOS

Američki predsednik je, kako se navodi, pozvao izraelskog premijera da ne pokreće ponovo rat punih razmera sa Iranom....

Tužilac koji je izdao nalog za hapšenje Putina suspendovan zbog optužbi za seksualno uznemiravanje

Biro Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) suspendovao je tužioca Karima Kana, koji je optužen za seksualno uznemiravanje, navodi se u saopštenju za javnost organizacije. Kan je svojevremeno...

EU je možda „zakasnila“ da zaustavi migracionu „invaziju“ — Hegset

Izjava američkog sekretara za rat usledila je u trenutku kada se Brisel priprema da sprovede najambicioznije migracione reforme u poslednjih nekoliko godina....

Ostale novosti iz rubrike »