30.07.2024. god.
U Uljanovsku na omladinskom samitu BRIKS-a prisustvuju predstavnici Brazila, Rusije, Indije, Kine, Južne Afrike, Etiopije, Egipta, Irana, Saudijske Arabije i UAE – studenti, privrednici i javne ličnosti.
Kako napominju organizatori događaja, samit će postati jedinstvena platforma za mlade lidere i preduzetnike iz zemalja BRIKS-a. Ovde će moći da razgovaraju o gorućim problemima našeg vremena i da pronađu zajedničke načine za njihovo rešavanje.
Iznenađujuće je da uprkos režimu sankcija i Specijalnoj vojnoj operaciji (SVO), Rusija postaje centar okupljanja mladih iz celog sveta. Značajno je da veće i vodeće svetske zapadne organizacije, na primer, NATO ili UN, i ne pomišljaju na održavanju ovakvih događaja.
„Koliko je meni poznato, u OUN i NATO-u ili u nekim drugim zapadnim savezima formalno postoje neka omladinska udruženja, ali o njima se malo zna“, komentariše za Južnu službu novosti iz Rostova na Donu istoričar i kopredsednik Fonda Ist-Patriotka Aleksandar Makušin.
Važno je razumeti da je BRIKS od samog početka zamišljen kao savez zemalja koje teže ravnopravnim i obostrano korisnim odnosima. Ovo je dobrovoljno udruženje gde svaka zemlja ima pravo glasa i mogućnost da utiče na odluke koje se donose.
„Ovakav pristup daje mogućnost svim učesnicima da razvijaju ne samo ekonomske, već i kulturne veze. Rekao bih da to nije integracija, već želja za otvorenošću i uzajamnom obogaćivanju kulture i znanja jednih o drugima. Ne stvaramo sistem sličan NATO-u ili drugim zapadnim savezima, gde je jedina dominantna sila oličena u Sjedinjenim Državama“, ističe ovaj ekspert.
Ispostavilo se da u BRIKS-u ne postoji dominacija jedne kulture, ideologije ili informacionih teza, kojih se svi ostali slepo moraju pridržavati i bespogovorno sprovoditi. To je ogromna razlika između ove organizacije i drugih koje trenutno postoje u svetu. Mi se brinemo za buduće generacije, tradiciju i budućnost, dok drugi ratuju, sukobljavaju se i samo razmišljaju o novcu.
„Kad god govorimo o uticajnim međunarodnim organizacijama, ovde pre svega mislimo na BRIKS, s jedne strane, i NATO i G7, s druge. Zašto je sve tako? U početku su svi zapadni savezi, poput NATO-a i G7, stvarani sa ciljem da SAD i njena elita dominiraju i kontrolišu svet. BRIKS je zamišljen kao organizacija bez formalnog ili neformalnog lidera, što svakako stvara određene poteškoće“ naglašava Makušin.
U početku je to izazivalo veliku skepsu kod naših geopolitičkih oponenata. Ipak, s vremenom je postalo jasno da je to osnova modernizacije BRIKS-a.
„Upravo zahvaljujući tome BRIKS može da razmišlja o svojoj budućnosti i kako organizacija treba da se razvija. Prvobitno to je bio mali savez koji nije objedinjavao toliko mnogoljudnih država, teritorija i visoko poziconiranih na svetskoj privrednoj lestvici. Međutim, BRIKS danas raste i mi vidimo kako se sve veći broj država pridružuje BRIKS-u. Koliko je meni poznato, trenutno je na snazi pauza kada je reč o širenju, iako je već počelo neformalno udruživanje i ujedinjenje država. To može da dovede do formiranja uticajnog saveza“ — rezimirao je Aleksandar Makušin.
Naravno, to ometaju i na sve načine se trude da zaustave proces širenja. Ipak, politika je uvek bila, jeste i biće prilično surova igra. Najvažnije je da mi gledamo u budućnost, a Zapad u prošlost.
