Srbija većinski vlasnik teritorije Kosova

Srbija ima tapiju za 58,79% zemljišta teritorije Kosova i Metohije - državne i društvene, privatne i imovine Srpske pravoslavne crkve, što čini 641.071 hektar od ukupno 1.090.410.

Tako govore podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština, koliko ih je na Kosovu i Metohiji a svaki pedalj južne pokrajine pokriven je katastrom zemljišta, pišu "Večernje novosti".
Navedeno je da je to jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji, zbog čega je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...

Veći deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.

"Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju", rekla je za ovaj list Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, koja je pre rata bila direktor Katastra za KiM.
"Prvo što je UNMIK tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i UNMIK praktično ima sve podatke", dodala je ona i istakla da samo na originalima mogu da se upisuju promene.

"Mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije", objasnila je Radomirović.
Albanci na KiM su, međutim, uzurpirali više od 80 odsto srpske zemlje, kaže ona i ukazuje da je UNMIK preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena koji uz pomoć međunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini.

"Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu donet je 2002. godine, i ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dođe do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak, a imovina može da bude u prometu", objašnjava ona.
Slavica Radomirović kaže da je Centar reagovao još od pripreme zakona ali da u međunarodnoj zajednici nije bilo odziva.

Radomirović je istakla i da je Vlada Srbije formirala komisiju čiji je zadatak bio da pripremi izveštaj o posledicama primene Zakona o uspostavljanju registra prava na nekretnine na KiM.
Iz tog izveštaja jasno se vidi koje su pravne, ekonomske i političke posledice, koliko je zakon diskriminatorski i koliko je očigledna nespremnost UNMIK da zaštiti Srbe, srpsku imovinu i svetinje.
Inače, podseća ona, prema Rezoluciji 1244, državnom i društvenom imovinom upravlja UNMIK, ali mu nije dato pravo da njome i raspolaže, dok je ovlašćenja vezana za privatnu imovinu preneo na lokalne institucije, sudove i katastre.

"U opštinama Istok, Klina, Orahovac i Peć u vlasništvu Srba nalazi se 78.000 parcela koje imaju 20.000 vlasnika srpske nacionalnosti. U navedenim opštinama originalna katastarska dokumentacija nije izneta, parcele su uzurpirane na razne načine ili zbog bezbednosti nedostupne vlasnicima", navodi ona primer.