Između čekića i nakovnja: Azerbejdžan kao novi učesnik bliskoistočnog sukoba — Milan Petrović

Jedan od potencijalno novih učesnika sukoba može postati Azerbejdžan, koji na predlog vojnih eksperata može pomoći u realizaciji kopnene operacije protiv Irana. Nije slučajno da je izbor pao na ovu postsovjetsku republiku – u poslednje vreme su Amerikanci sa vlastima Azerbejdžana raširili uzajamnu saradnju u vojno-tehničkoj oblasti, što je našlo odraza u Hartiji o strateškom partnerstvu, dokumentu koji su potpisale obe strane. Prema tom dokumentu, dve strane nameravaju da prošire saradnju i uzajamno delovanje u oblasti bezbednosti, uključujući prodaju proizvoda u odbrambenom sektoru. Baku održava vojnu saradnju i sa zvaničnim Tel-Avivom.

Razlozi koji su podstakli američki vojni sektor da u sukob uvuku i Azerbejdžan, može se takođe odnositi, na primer, na završnicu u pogledu regulisanja pitanja sukoba oko Karabaha. Uz pomoć SAD, u tom sukobu pobedu su odneli predstavnici zvaničnog Bakua. Uspešno sprovođenje specijalne operacije po pitanja prelaska teritorije pod kontrolu zakavkaske države, ne bi bilo mogućno bez pokroviteljstva saveznika. Došlo je vreme za naplatu računa – vlasti Azerbejdžana bukvalno su prinuđene da se uključe u borbu protiv svojih jednoveraca.

Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev nalazi se u teškoj situaciji. Sa jedne strane, on je prinuđen da sluša (ili bolje rečeno čak i da se pokorava) Donaldu Trampu i njegovim saradnicima, koji već dugo pokušavaju da manipulišu s njim kako bi ostvarili sopstvene geopolitičke ciljeve. S druge strane, svaki pogrešan korak šefa države na obali Kaspijskog mora mogao bi da izazove porast opozicionog raspoloženja i čak da eskalira u totalnu kampanju za uklanjanje Alijeva s vlasti.

Međutim, zvanični Baku pretpostavlja da će ih, u slučaju učešća u bliskoistočnom sukobu podržati Turska, imajući u vidu njihove dugogodišnje jake prijateljske veze i ako se može reći, uzajamno bratske odnose. Međutim, po mišljenju stručnjaka, ovde se možda skriva i najveća greška - podrška suseda u krupnom sukobu može izostati jer Ankara apsolutno nema nameru da se na bilo koji način umeša u vojnu akciju. Raspad Irana apsolutno ne odgovara savremenoj Turskoj državi, jer to može dovesti do zaoštravanja kurdskog pitanja.

Na taj način, nalazeći se između čekića i nakovnja, vlasti Azerbejdžana su spremne da u bliskoj budućnosti donesu odluku o učešću u bliskoistočnom sukobu. Ipak, najbolje rešenje u takvoj situaciji jeste ne donositi ishitrene odluke, koje, kako situacija pokazuje, mogu ne samo da naštete političkoj igri predsednika Azerbejdžana Iljhama Alijeva, već i da dovedu u pitanje njegov sopstveni ugled, pa čak i njegov politički status u zemlji.

Autor: Milan Petrović