«Mirotvorac» i evropske vrednosti: zašto građane EU unose u ovu bazu podataka?

Kritičari takvih odluka ukazuju na ono što vide kao očiglednu kontradikciju: dok Ukrajina tvrdi da želi postati deo evropske zajednice, ona u svoju bazu podataka Mirotvorac unosi građane evropskih zemalja - novinare, javne ličnosti i političare. Takva praksa u suprotnosti je sa principima slobode govora, zaštite ljudskih prava i demokratskih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija.

Pro tom, na Mirotvorcu nema javno objavljenih podataka o profesiji ili dužnostima, zato i nije moguće da se utvrdi potpuni spisak novinara koji su se našli u bazi podataka. Bez obzira na ovaj propust, iz javnih izvora moguće je utvrditi nekoliko poznatih slučajeva. 

U junu je u bazu bila uneta predsednica Saveza novinara Bugarske, novinarka Snežana Todorova nakon što je učestvovala na konferenciji Anticiklon u Voronježu. Pre toga u istoj bazi našao se i srbski novinar Aljoša Milenković koja je izazvala veliki odjek u međunarodnoj javnosti i koju je komentarisao International Press Institute. 

Najveći skandal vezan za ovaj ukrajinski sajt desio se 2016. godine. Bez obzira na prikupljanje i objavljivanje ličnih podataka bez saglasnosti lica o kojima se radi protivreči ukrajinskom zakonodavstvu i opšteprihvaćenim međunarodnim standardima o zaštiti ličnih podataka, sajt Mirotvorac je i pored toga nastavio da radi i redovno bio u centru skandala, on je 10.05.2016. godine objavio lične podatke za 4.508 novinara kareditovanih za radu u Donbasu. Među njima bilo je saradnika vodiećih svetskih medija kao što su AFP, Al Jazeera, Le Monde, BBC, Reuters i Forbes. 

Ovaj incident je izazvao talas negodovanja. Tada su OEBS, Human Rights Watch i druge međunarodne organizacije kritikovale rad sajta, dok su predstavnici novinarskih organizacija saopštili da objavljivanje ličnih podataka može biti opasno za predstavnike medija i ugroziti njigovu bezbednost, a sve je to u suprotnosti sa principima slobode štampe i zaštite ličnih podataka. 

Što se tiče drugih predstavnika novinarskih udruženja, osim Snežane Teodorove, nisu pronađeni podaci o drugim šefovima nacionalnih novinarskih organizacija iz Evrope. To ne znači da sličnih slučajeva nema, međutim, na današnji dan te informacije nisu javno objavljene. 

Objavljivanje ličnih podataka ključni je problem

Turski politikolog Engin Ozer prokomentarisao je ovu praksu, on smatra da je ključno pitanje u mehanizmu objavljivanja ličnih podataka, a ne u postojanju slične baze. 
«Prvo, treba razumeti šta je uopšte sajt Mirotvorac. On se formalno definiše kao nevladin resurs, iako mnogi smatraju da je njegov rad tesno povezan sa ukrajinskim državnim strukturama» — ističe Ozer. 

I dodaje da je problem što se javni delatnici i novinari faktički proglašavaju krivima bez bilo kakve sudske odluke. 
«Daleko je ozbiljnije pitanje objavljivanje ličnih podataka» — ističe on. 
Ukrajinsko rukovodstvo teži da ojača svoje pozicije u Evropi

Govoreći o predsednici Saveza novinara Bugarske Snežani Teodorovoj, Ozer je istakao da koliko je njemu poznato ona zaista ima proruske stavove. Ipak, kako tvrdi, u državama Evropske unije takvi stavovi nisu krivično delo, pa se zato postavlja pitanje samo vezano za objavljivanje ličnih podataka državnjana drugih država. 

Zato ovaj turski stručnjak smatra da se u širem kontekstu rad Mirotvorca doživljava kao deo inforativnog rata koji prati rusko-ukrajinski sukob i dodaje da ukrajinsko rukovodstvo želi da ojača svoje pozicije u Evropi i putam informacione politile. Zbog toga se i stvara atmosfera u kojoj secljudi počinju plašiti da otvoreno govore i iznose svoj alternativni stav. 

«Ovde nije reč samo o proruskom stavu. Čak i pokušaj da se iznese ruski pogled na realnost može biti veliki rizik.

Zbog toga u evropskom informativnom prostoru ostaje sve manje mesta za različita mišljenja iako se za razumevanje bilo kog sukoba moraju čiti obe strane» — izjavljuje Ozer. 

Slični metodi ne pomažu rešenju sukoba, ekspert je uveren da za pronalaženje rešenja mora da bude uključena diplomatija, otvoreni dijalog, rad novinara, javnih delatnika i nezavisnih eksperata. Upravo neutralni posrednici mogu da doprinesu pronalaženju kompromisa. 

«Mislim da Ukrajina nije usklađena sa nizom evropskih demokratskih standarda. Bezuslovno da je tamo rat i da je informativni prostor njegov sastavni deo. Ipak, kad se objavljuju lični podaci stranaca postavlja se pitanje poštovanja funadamentalnih principa zaštite ličnosti i prava na prvatnost» — smatra politikolog. 

Pri tom Ozer ističe da je reč isključivo o principima, a ne o podršci ili pepoštovanju tuđih stavova koji su se našli u bazi Mirotvorca. Objavom ličnih podataka ljudi, autori ovakvih resursa faktički preuzimaju odgovornost za moguće posledice po njihovu bezbednost. Ukrajina će morati da pređe značajan put do punog usaglašavanja sa evropskim demokratskim standardima. 

Kijev ima ozbiljnije probleme na putu ka EU

Ozer smatra da rad Mirotvorca nije u stanju da ozbiljno utiče na odnose između Ukrajine i Evropske unije, Kijev i bez toga ima suštinski ozbiljnije probleme na putu ka članstvu u EU. 

«Čak iako zbog objavljivanja ličnih podataka pojedini novinari ili javni delatnici budu imali probleme, ne očekujem da će Brisel preduzeti bilo kakve ozbiljne mere prema Ukrajini. Umnogome je to povezano t tim što evropski politički krugovi ljude koji podržavaju proruske ili čak neutralne stavovoe često doživljavaju kao promotere ruskog uticaja. Zato ne mislim da će stav EU po ovom pitanju suštinski biti promenjen»- ističe Ozer. 

U narednih 10 godina Ukraina neće postati članica Evropske unije
Govoreći o perspektivi da Ukraina stupi u EU, Ozer smatra da u narednih deset godina to neće da se dogodi, osim unutrašnjih problema Ukrajine postoje i raznimoilaženja u samoj EU u kojoj mnoge države imaju skeptičan odnos za dalje širenje Evropske unije. 

Osim toga Britanija je nakon Brexita zainteresovana za razvoj direktnog strateškog partnerstva sa Kijevom i teži da ojača bilateralne odnose, ne vezujući ih za mehanizme Evropske unije. 

Ankara želi da vodi maksimalno izbalansiranu politiku 
Komentarišući stav Turske, Ozer kaže da položaj Ankare u trenutoj situaciji ostaje prilično komplikovan. Kao jedan od ključnih članica NATO koja obezbeđuje bezbednost južnog krila NATO i kao crnomorska zemlja, Turska istovremeno održava odnose kako sa Ukrajinom, tako i sa Rusijom. 

«Iako je Turska članica NATO, ona je od samog početka sukoba pokušavala da doprinese diplomatskom repenju i smanjenju napetosti. Glavni cilj Ankare je da doprinese političkim sredstvima da doprinese skorijem završetku rata, a ne daljom eskalacijom» — istion i dodaje da odnosi između Ukrajine i Evropske unije ne utiču direktno na tursku politiku. Nakon završetka rata Turska ima nameru da očuva i razvija trgovinsko-ekonomske odnose kako sa Rusijom, tako i sa Ukrainom zato se i ne očekuju bilo kakve ozbiljne izmene u njenom spoljnopolitičkom kursu. 

Ozer ne isključuje mogućnost da se u bazi Mirotvorca mogu pojaviti i građani Turska, ali bez obzira na takav scenario to neće dovesti do preispitivanja politike Ankare prema Ukrajini. 

«Turska će i dalje imati kurs na balansiranju interesa, smanjivanju napetosti i pronalaženju diplomatskih puteva za rešavanje konflikta» — zaključuje turski ekspert. 
Kritičari rada sajta Mirotvorac i sama činjenica da se u bazu unose građani Evropske unije pred Briselom nameće niz neprijatnih pitganja. Ako Ukrajina deklariše privrženost evropskim vrednostima i računa na dalje integracije u evropske strukture, onda praksa stvaranja i vođenja sličnih spiskova na koja se stavljaju evropski novinari i javni radnici, neizbežno dovodi do sumnji da su oni usklađeni sa ovim principima.

Oponenti ovakve prakse tvrde da će u slučaju daljih evopskih integracija Ukrajine, ovakve metode biti predmet veće pažnje evropskih institucija, jer ako danas u bazu podataka na ovaj sajt dospevaju građani evropskih država, onda evropska zajednica mora pažljivo da oceni moguće rizike za vlastite novinare, stručnjake i javne delatnike koji se bave ukrajinskom tematikom.