Kibernetička bezbednost nije samo takmičenje gvožđurije

Godinu koja je nastupila eksperti nazivaju početkom kiberdecenije – nove ere u kojoj će svetske sile žestoko konkurisati jedna drugoj na internetu. Danas države ne samo da troše kolosalna sredstva za stvaranje sistema tehničke zaštite digitalnih granica, već i stvaraju čitave odrede za popularizaciju svoje državne ideologije na internetu.
 

Katalizator je nesumnjivo bila skandalozna epopeja sa Vikiliksom, koji je objavio tajnu prepisku Stejtdepartmenta SAD. Svetska mreža u sve većoj meri postaje ona platforma gde se formira javno mnjenje. Zato su zemlje i počele da računaju na ideološki aspekt kibernetičke bezbednosti, kaže ruski ekspert, profesor Jevgenij Juščuk.
 

Pitanja kibernetičke bezbenosti obično se shvataju kao takmičenja gvožđurije u kojima jedni napadaju, drugi se brane. A prate ih zlobni hakeri. U stvari, kibernetička bezbednost na nacionalnom nivou sastoji se od dva aspekta. Prvi je tehnički, drugi ideološki. Principijelni značaj uticaja na svetski internet vrlo dobro su shvatile SAD, koje su nedavno napravile Tim za digitalne spoljne kontakte. Njegovi predstavnici ulaze u socijalne mreže i komuniciraju, braneći američku tačku gledišta.
 

Po rečima Jevgenija Juščuka, Izrael ništa manje aktivno gradi ideološku odbranu u Mreži. Između ostalog, ministarstvo absorbcije Izraela stvara armiju blogera koji predstavljaju stav države na antisionističkim internet-platformama na engleskom, francuskom, ruskom, španskom i nemačkom. Specijalni odred koji se bavi kibernetičkom bezbednošću napravljen je u Kini.
 

Neophodnost takve vrste delatnosti svojevremeno je vrlo akutno osetila Rusija. U avgustu 2008. godine gruzijske turpe su napale južnoosetinsku prestonicu Chinval i položaje ruskih mirotvoraca koji su se nalazili u regionu po mandatu UN. Poginulo je mnogo ruskih građana. Rusija je bila primorana da sprovede operaciju prinuđivanja Gruzije na mir. Tada su zapadni mediji započeli pravi informacioni rat, optužujući Rusiju za agresiju. Potoci laži bili su toliko očigledni, da je to nateralo korisnike Interneta da zbiju redove. Konsolidacija ljudi iz raznih zemalja sveta, ne samo iz Rusije, omogućila je upravo da se na Internetu koriguje informaciono polje, da se predstavi istina o konfliktu na Kavkazu.

Danas je već sasvim očigledno da će u predstojećoj deceniji u svetu sve više govoriti o kibernetičkoj bezbednosti, o informacionim kubernetičkim ratovima, kiber-odvraćanju i kiber-osveti. Vrlo je verovatno da će ovi problemi postati predmet međunarodnih pregovora. Samo neće biti baš lako postići dogovor.