Ne surova, ali pravedna

Kazna za krivično delo ne treba da bude surova, ona treba da bude pravedna. Ovim postulatom rukovodili su se poslanici ruske Državne dume koji su odobrili u prvom krugu predsednički nacrt zakona o liberalizaciji ruskog Krivičnog zakonika.
 

Predstavljajući poslanicima nacrt zakona, koji predviđa samnjenje težine kazni za nih krivičnih dela, stalni predstavnik predsednika Gari Ming istakao je da kao glavni zadatak vidi dekriminalizaciju ruskog društva.
 

Cilj krivičnog zakonodavstva nije samo to da svaki prestupnik podnese odgovarajuću pravednu kaznu, već i da ova kazna osigura i da se čovek koji je izvršio krivično delo popravi.
 

Nacrt zakona koji je pripremio Kremlj nastavlja usmerenje koje je označio Dmitrij Medvedev u pravcu humanizacije ruskog kaznenog sistema. Prethodnih godina već je bilo usvojeno nekoliko zakona usmerenih na ublažavanje krivičnih kazni. Između ostalog, stupila je na snagu zabrana da se drže u zatvoru osumnjičeni i čak optuženi za izbegavanje uplate poreza.
 

Nove popravke Krivičnog zakonika predviđaju isključivanje donjih granica kaznenih rokova u vidu lišavanja slobode po 68 lakih krivičnih dela, među kojima je nezakonito preduzetništvo, kleveta, kršenje tajne prepiske. Još u nizu članova predlaže se da se zameni držanje pod stražom kaznom ili dobrotvornim radovima. Pri tome gornje granice kazne ostaće nepromenjene, pojavnio je šef komiteta Državne dume RF za građansko, krivično i arbitražno zakonodavstvo Pavel Krašeninikov.
 

Na primer, bio je rok od tri do pet godina lišavanja slobode. Predlaže se da se minimalni prag od tri godine ukloni. Kako bi sudija mogao objektivnije da razmatra ova pitanja, kako ne bi bilo pritiska i kako sudija ne bi bio primoran da bira nešto srednje, recimo četiri godine lišavanja slobode.
 

Novi nacrt zakona polaže još veću odgovornost na sudije, smatra ekspert Instituta države i prava Sergej Maksimov.
 

Sudije sada dobijaju mnogo veću slobodu prilikom izbora kazne, između ostalog nevezanu sa lišavanjem slobode, u zavisnosti od težine izvršenog krivičnog dela. Tačnije, sada se klatno odgovnorosti prenosi u većoj meri nego što je bilo ranije sa sfere zakonodavstva na sferu pravosuđa. Sada će na sudiji ležati osnovna odgovornost za to ko će se i koliko nalaziti u mestima lišavanja slobode.
 

Ovakve odrešene ruke naterale su neke da se uzbude, neće li određujući faktor u takvom slučaju biti debljina novčanika optuženog. Odgovor je očigledan: izmene Krivičnog zakonika kristalnu čistoću sudija neće podvrgnuti iskušenju. A ako neko ranije nije imao čiste ruke, smanjenje granice naznačenih kazni ni na šta neće uticati. U pogledu takvog sudije treba da rade članovi drugog zakonodavstva – antikorupcionog.
 

Osim toga, nacrt zakona dotiče isključivo krivična dela lake i srednje težine. Sud u takvim slučajevima radi javno, zato će svaka predumišljenost biti previše očigledna. A teška krivična dela kao što su ubistva, silovanja, posezanje na slobodu ličnosti i bezbednost države, neće biti obuhvaćene olakšavanjem mera i roka kažnjavanja.