Teodor Kurentzis – misija u Permu

Uralski grad Perm, realizujući svoj program, sa kojim pretenduje na zvanje kulturne prestonice Evrope, pozvao je kao rukovodioca Teatra opere i baleta dirigenta Teodora Kurentzisa – jednog od najmodernijih, najharizmatičnijih, najneobičnijih muzičara generacije tridesetogodišnjaka. Kao novi lider pozorišta on je bio predstavljen na konferenciji za štampu u Moskvi.

Za 17 godina života u Rusiji, Teodor Kurentzis, Grk po nacionalnosti, kao prvo dobio je blistavo obrazovanje na Peterburškom konzervatorijumu u klasi istaknutog pedagoga Iljje Musina, kod koga su učile takve zvezde kao što su Valerij Gergijev, Jurij Temirkanov... Kao drugo, Kurentzisu su poverili rukovodstvo jednog od najvećih pozorišta Rusije – Novosibirskog operskog, ili, kako ga još nazivaju, Boljšog teatra Sibira. Kao treće, Teodora su mnogo puta pozivali u moskovski Boljšoj teatar, i u najbolje koncertne sale prestonice, i na prestižne strane scene. Osim toga, i to je glavno, Kurentzis je postao neformalni lider svoje generacije ne samo među muzičarima, već i među kolegama drugih stvaralačkih profesija. Tako da se može reći da su njegovi odnosi sa Rusijom skladni.

Veoma volim Rusiju, potvrđuje muzičar. Meni se čini da je Rusija čarobna teritorija gde mogu da se dešavaju čudesa. Najbolji deo svog života proživeo sam u Rusiji, i jedini razlog zašto se nalazim ovde to nisu uslovi života, kako shvatate, već to što sam povezan sa kulturom ove zemlje, koaj ima ogroman potencijal. Avaj, ne realizuje se ovaj potencijal uvek, ne sede uvek pravi ljudi na pravim mestima.

Rukovodstvo Permske opere zajedno sa Kurentzisom sanja da učini pozorište Mekom za savremene kompozitore i reditelje. Među prvim projektima koje dirigent planira za ovu godinu je postavka opere Nosferatu ruskog kompozitora avangarde Dmitrija Kurljandskog. U njenom režiranju će učestvovali čuveni italijanski umetnik Janis Kunelis. A nadalje planira se pozivanje čuvenih režisera kao što je Italijan Romeo Kasteluči, Rus Dmitrij Černjakov.

Danas se opersko pozorište deli na dve kategorije, kaže Kurentzis – sa velikim budžetom i malim. Prvi čine vrlo velike stvari, drugi takođe žele snažne, ali jeftinije – ironiše Teodor. A treba da postoji alternativni glas u muzičkom životu zemlje. Naišao sam na toliko složenosti na početku svog puta, kada su u Novosibirsku činovnici hteli da vide nešto poput Boljšog ili Marijinskog teatra. A ko će da režira savremenu muziku? Baroknu muziku? Ko će praviti složena intelektualna tumačenja? Konzervativnu umetnosti i tradiciju, naravno, treba sačuvati, ali potrebno je i kretanje u budućnost.

Između ostalog, neviđeni slučaj u praksi ruskog kulturnog života: zajedno sa Teodorom Kurentzisom u Perm iz Sibira dolazi i orkestar koji je on stvorio Muzika Aeterna, a osim toga muzičari iz Berlina, Pariza, Amsterdama... Oni su spremni da zajedno sa permskim kolegama formiraju ne samo novi tip pozorišta, novu muzičku atmosferu grada, oni žele da naprave nešto poput stvaralačke laboratorije koja će predlagati publici ne serijsku produkciju, već dela ručne izrade.

Teodor Kurentzis započinje probe u staroj zgradi Permskog pozorišta opere i baleta, koji ima već 130 godina. Ali do 2015. godine pored njega će biti izgrađena nova, savremena operska kuća, u kojoj će moći da se realizuju najneverovatniji pozorišni projekti.