Prvo uči, zatim se ženi

4. februara 1717. godine u Rusiji je bila štampana knjiga Pošteno ogledalo mladosti – prvi priručnik za obuku i vaspitanje plemića. Pre 300 godina je mladić morao da uči strane jezike, jaše, igra i mačuje.

Početkom 18. veka većina plemića je u zemlji bilo nepismeno ili slabo pismeno. Međutim, car Petar Prvi je insistirao na neophodnosti obrazovanja i mondenskog vaspitanja. Plemićima je bilo bukvalno naređeno da uče. Prvo je to bilo prihvaćeno kao jedna od službenih obaveza. Međutim, krajem vladavine Petra praktično su se svi složili s neophodnošću obrazovanja. Izuzetak su bili samo konzervativno raspoloženi caru-reformatoru dvorjani, koji nisu mogli da oproste odustajanje od starih tradicija, između ostalog, naredbu da obriju brade.

Putovanja mladog Petra kroz evropske zemlje ostavila su na njega veliki utisak – on je mnogo toga video i naučio. Mladi car je pod pretnjom da pošalje u vojsku kao običnog vojnika, zabrane ženidbe i konfiskacije imovine slao mlade plemiće da uče u inostranstvu. Za vladavine Petra se strani jezik odomaćio u plemićkoj sredini, zato su za domaće učitelje najčešće pozivali stanovnike Engleske, Francuske, Nemačke.

1717. godine u Rusije je štampana bila knjiga Pošteno ogledalo mladosti – prvi skup pravila za sve životne prilike, - priča kandidat istorijskih nauka, pripadnik Ministrastva kulture Natalija Jelisejeva.

Plemiću je bilo preporučeno da uči, pre svega strane jezike, jahanje, igre i mačevanje. Upravo takvim redosledom. Za devojku se smatralo da su njene vrline smernost, poštovanje prema roditeljima, marljivost i čutljivost. Osim toga, priručnik je reglamentovao sve aspekte društvenog života: od vladanja za stolom praktično sve do državne službe, odnosno, početkom 18. veka je ta knjiga formirala novi stereotip ponašanja mladih iz mondenskog društva.

Autori Ogledala, odnosno, poučnog dela, bili su pristalice Petra Prvog: potomak škotskih kraljeva, političar i vojskovođa Jakov Brjus i episkop Rjazanski i Muromski Gavrilo. Smatra se da su za osnovu oni uzeli knjigu evropskog prosvetitelja Erazma Roterdamskog O vaspitanju dečijih naravi. Međutim, ne može da se smatra da je rusko poučno delo bilo kompilacija zapadnih izvora. Ono je obuhvatalo rusku tradiciju vaspitanja i evropski način vladanja. Ta je knjiga doprinela stasanju nekoliko generacija plemića i formiranju kulture svakodnevnog života.